Ishrana koja popravlja raspoloženje!

Povezane objave

• Zašto gojaznost povećava rizik od raka dojke? 09/01
• Ovo su najprljavije stvari koje svakodnevno dodirujemo! 22/06
• Jesenja poslastica – odličan izvor vitamina C 01/11

Često se raspravlja o tome da li hrana utiče na raspoloženje i da li može da ga popravi, a retko se spominje negativan uticaj hrane na raspoloženje, koji je veoma realan.

Naime, određene namirnice mogu negativno uticati na naše raspoloženje, ali srećom postoje dovoljno adekvatne namirnice koje mogu da nas oraspolože.

Iako često jedemo slatko kako bismo popravili raspoloženje – to često uopšte nije povezano. Naime, šećer i prerađena hrana zapravo samo mogu da nas oneraspolože.

Prema mišljenju stručnjaka, izbor hrane u velikoj meri može da utiče na hemiju u organizmu, šećer u krvi i hemijske supstance u mozgu koje deluju na naše raspoloženje.

Evo kako da hranu iskoristite za poboljšanje raspoloženja:

Doručak za srećan dan

Poznata je narodna izreka – po jutru se dan poznaje, zbog čega bi zaista trebalo da obratimo više pažnje šta radimo ujutur, kao i šta jedemo za doručak.

Sve vrste peciva bi trebalo izbaciti iz jutarnjeg obroka upravo zato što naglo podižu šećer u krvi, što u narednih nekoliko sati dovodi do naglog pada, a samim tim i do nervoze i mrzovolje.

Doručak za srećan dan u kojem ste raspoloženi trebalo bi da se sastoji od proteina iz mleka, jogurta, jaja ili putera od kikirikija, žitarica i voća.

Namirnice koje su izvor omega-3 masnih kiselina

Za promene ili poremećaje u raspoloženju zadužene se i omega-3 masne kiseline koje u pravoj količini mogu i za 50 odsto da poboljšaju raspoloženje. Razlog za tako snažno uticanje omega-3 masnih kiselina na naše raspoloženje leži u tome što je upravo naš mozak 60 odsto sačinjen od masti.

Našem mozgu je za pravilno funkionisanje i dobro raspoloženje dovoljno da konzumiramo dve porcije masne ribe – losos, sardina, haringa – na nedeljnom nivou.

Pored masne ribe, omega-3 masne kiseline nalaze se i u orasima i lanenom semenu.

Vitamin B

Veći unos vitamina B6 i B12 povezan je sa manjom verovatnoćom da se pojave simptomi depresije, jer upravo nedostatak ovih vitamina može dovesti do toga da se poveća nivo homocisteina – koji se povezuje sa depresijom.

Nerafinisana i tradicionalna ishrana

Rafinisana hrana, odnosno prerađena hrana često može da izazove stres kao reakciju u telu, upravo zato što je naš organizam zapravo ne prepoznaje kao hranu. Upravo zato je najbolje jesti neprerađenu i tradicionalnu hranu jer ovakva ishrana podrazumeva mnoge zdrave namirnice kao što su sveže voće i povrće, žitarice od celog zrna (koje se sporo vare) i ugljene hidrate koji ne izazivaju nagli skok šećera u krvi i drugih procesa koji nisu dobri za naš organizam.