Depresija se ne bira | Edukacija

Depresija se ne bira

19/03/2021 11:57

Povezane objave

Znate li šta je socijalna anksioznost? 02/02
Saveti za lečenje prehlade 11/03
Semenke susama – izvor zdravlja! 06/09

Depresija, bolest u napredovanju, ne leči se “na njivi”, već isključivo u saradnji sa stručnim licima i odgovarajućom terapijom. Narodsko verovanje da fizički rad oslobađa i pomaže u rešavanju mentalnih problema, struka demantuje, kao i predrasudu, da problema sa mentalnim zdravljem imaju osobe slabog karaktera i volje.

U Srbiji je oko 400.000 ljudi sa nekim psihičkim problemom. I nažalost, taj broj nije konačan. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaka šesta žena pati od neke od psihičke bolesti. Ističe se i da preko 300 miliona žena nikada nije potražilo pomoć, a patile su od depresije. Stručnjaci tvrde da je depresija višeslojni poremećaj i često, laički govoreći, napada iz prikrajka. Ova bolest nije kratkotrajna i ne razvija se kao, recimo, grip.

Simptomi i posledice

Jedan od prvih znakova depresije je kada osoba prestane da uživa u stvarima koje su je činile srećne. To može biti smanjeno zadovoljstvo tokom polnog odnosa, druženja ili bavljenje hobijima. A, brže i češće gubljenje strpljena je siguran znak za uzbunu. Preterana razdražljivost i bes ukazuju na teži oblik i dugotrajniju depresiju.

Dalje, promena sna je pokazatelj da osoba pati. Te tako, depresivne osobe ili mnogo spavaju ili se bude veoma rano. Odlika anksioznosti je da osoba teško može da zaspi, a nemogućnost ponovnog zaspivanja je znak depresije.

Preterano gojenje ili smanjene telesne težine su pokazatelj da se osoba bori sa psihičkim problemima. Ove promene u težini dugoročno vode do gubitka samopouzdanja, a samim tim i do gubitka volje.

Statistika kaže da žene više pate od depresije, kao i da se stopa tog oboljena povećava nakon 60 godine života, mada se u poslednje vreme ta granica spušta. Prezaposleni ljudi srednjih godina skloniji su anksioznosti što dalje uvodi u teži oblik depresije.

Otežavajuća okolnost u lečenju depresije su ukorenjeni stereotipi i predrasude, prema kojima je sramota potražiti pomoć. Veruje se da je sramota ići kod psihijatra, što predstavlja i globalni problem. Upravo ta “sramota” utiče na porast drugih bolesti, kao što su srčani udari, ali i porast upotrebe lekova za smirenje, bez nadzora i kontrole.

Kako pomoći?

Stalni osećaj napetosti, treme, iščekivanje lošeg, promena raspoloženja, slabo spavanja, slab apetita, odsudstvo radosti… znaci su da osoba treba da potraži pomoć stručnjaka. Ukoliko sve pobrojano traje duže od dve nedelje razvila se depresija i pod hitno je treba lečiti.

Ukoliko primetimo da u neko u našem okruženju ispoljava nešto od simpoma, za početak bi trebalo da mu budemo podrška. Da, najpre, pokažemo toj osobi da smo uz njih. Nikako ne osuđivati, kritikovati ili nipodaštavati promene, govoreći kako “postoje i gore situacije”.

Niko ne bira da ima problema sa mentalnim zdravljem, kao što niko ne bira ni da oboli od, recimo, gripa. I lažno razumevanje je štetno, jer ako se niste suočili sa depresijom, ne možete znati kroz šta prolazi to drugo biće. Strpljenje je ključno, jer ono rađa nadu, koja je osobama u depresiji životno potrebna.

Fudbaleri u problemu

Dokaz da svako može “pasti” u depresiju su i sportisti. Sindikat profesionalnih fudbalera (FIFPro) i istraživači sa amserdamskog univerziteta saopštili su da se udvostručio broj depresivnih fudbalera i fudbalerki tokom pandemija koronavirusa. U anketi su učestvovala 1.134 fudbalera i 468 fudbalerki iz 16 država.

U zaključku se navodi da 13 posto fudbalera, ženej 22, ima simptome depresije, a 16, žene 18, posto simptome anksioznosti. Uz ove podatke, saopšteno je i da su sportisti, uz strah od budućnosti, rekli da su se suočili, u nekom momentu, i sa društvenom izolacijom.