Kako depresija utiče na naš DNK?

Povezane objave

• Kako nas i zašto stres nadima? 15/12
• Ovo je najgora svakodnevna navika za naš imuni sistem! 01/02
• Kako da sačuvate kosu tokom hladnih dana? 17/11

Prema navodima Centra za genetiku ljudi – CHG, depresija ostavlja traga i na ljudskoj DNK.

Nakon što su došli do ovog otkrića, naučnici su sproveli niz istraživanja, kako bi utvrdili tezu i pobedili skepticizam.

Uticaj depresije na DNK

Depresija ne utiče samo na mentalno zdravlje, ona ostavlja traga i na DNK.

Naučnici su do ovog otkrića došli nakon pregledanja više od 11 hiljada primeraka različitih DNK. Primerci su pripadali zdravim osobama, koje su uključene kao kontrolna grupa ali i osobama koje su patile od depresije izazvane stresom.

Ova analiza DNK pripadala je studiji koja je tragala za genom povezanim s rizikom od oboljevanja od depresije. Umesto toga, naučnici su došli do neočekivanih podataka. Naime, primetili su da je depresija izazvana stresom povezana s povišenim količinama drugog genoma ćelije odnosno mitohondrijskom DNK.

Mitohondrije su izvor energije ćelije: stvaraju energiju za njen rast. Porast mitohondrijske DNK kod depresivnih ljudi ima zanimljive posledice. One se trude da proizvedu istu količinu energije sa jednakim efektom kao kada su pod stresom. U tom slučaju telo zahteva kompenzaciju i samim tim ono mora da stvara sve više i više mitohondrija, da bi zadovoljilo potražnju za energijom.

Naučnici su zatim sproveli test i analizirali molekularne promene kod miševa koji su bili izloženi stresu tokom četiri nedelje. Rezultati su pokazali da su miševi razvili očekivan nivo mitohondrije DNK i da su se njihovi telomeri skratili.

Telomeri su maleni poklopci na krajevima DNK spirala koji štite naše hromozome od propadanja i gubitka genetskih informacija.

Kada se ćelija kopira dužina zaštitničkog telomera sve je kraća, dok ne dođe u fazu kada se više ne može podeliti.

Do erozije telomera, kod miševa, dolazi kada su pod uticajem stresa. Ovo otkriće ukazuje na to da stres može smanjiti životni vek čoveka.

Naučnici su takođe došli do podatka da su promene u dužini telomera i povećanje mitohondrijske DNK većinom reverzibilni procesi. Nakon što su miševi “oslobođeni” stresa, njihov DNK se oporavio.

Zašto onda depresija uzrokovana stresom, utiče na naše telo na ćelijskom nivou?

Stres smanjuje sposobnost mitohondrije, a telo ih u tom slučaju proizvodi u većoj količini kako bi se zaštitilo. Depresija je vid reakcije tela na stresno okruženje. Uzroci stresa mogu biti različiti poput nedostatka hrane ili istorije zlostavljanja.