Belgijski sir odleteo u svemir

Povezane objave

• Ovo je jedina životinja koje se Stiv Irving plašio 30/07
• Prava skrivena blaga za kojima se još traga 28/03
• Zašto nastaje mamurluk? 12/02

Belgijski sir s jedne farme iz mesta Rumbeke odleteo je u svemir! Njega se uželela američka fizičarka Šenon Voker, koja je članica posade Međunarodne svemirske stanice (ISS) u orbiti Zemlje. Ona je od decembra je već dvaput tražila da joj pošalju belgijski sir iz oblasti Flandrija, koji je tvrd, pikantan, s krupnim zrnima soli.

Inače, rakete s namirnicama, gorivom i opremom redovno snabdevaju ISS, ali po pravilu astronauti dobijaju samo osnovnu hranu, neretko u osušenom obliku i neukusnu. Međutim, Hjuston napravi i po koji izuzetak, te posada ISS-a ponekad dobije i po koju omiljenju poslasticu.

pročitajte još i Proizvodnja sira starija nego što se verovalo?

Zanimljivosti o siru

Upućeni veruju da se sir jede još od 8.000. godina pne, a da su Stari Grci pravljenje sira pretvorili u umetnost. Prema istraživanju koje je sprovedeno u Engleskoj, ako želimo kvalitetniji i jači san pred spavanje treba jesti sir i to  Čedar. Naučni su dokazali i da sir popravlja raspoloženje, preciznije Pecorino Romano, sir od ovčijeg mleka, i Gauda. Oni sadrže amino kiselinu – tirozin, koja podiže rspoloženje.

Postoje ljudi koji se boje sira! Fobija od sira naziva se tirofobija. A ono što je zajedničko “smrdljivom” siru i istim takvim čarapama je bakterija Brevibacterium linens, koja proizvodi srodne mirise. I od mleka losa se pravi sir. Los je najveći član porodice jelena, a veruje se da postoje samo tri losa na celom svetu koja daju mleko. Sve tri životinje se nalaze na farmi mleka Bjursholm u Švedskoj, a sir dobijen od mleka ovih životinja se smatra najređom vrstom sira na svetu.

Na Sardiniji postoji sira koji u sebi ima žive crve. Naime, namerno se ubacuju larve, zbog čega je i, gotovo, zabranjeno jesti ovaj sir. Ali, postoje oni koji ga prave i oni koji ga konzumiraju i kada to rade moraju da nose zaštitne naočare zbog opasnosti da im crv iz sira ne uskoči u oko. Sir od magarećeg mleka, iz Srbije, poznatiji po imenu “Pule”, je najskuplji sir na svetu – kilogram košta 1.000 evra.

U Italije se razlikuju i proizvode 400 vrsta sira. Isto toliko sira ima i u Francuskoj, međutim ono u čemu oni prednjače u odnosu na druge, je potrošnja sira po stanovniku – svaki građanin pojede oko 25 kilograma sira.

pročitajte još i Da li ste znali da sir jača naš imuni sistem?

Najpoznatije vrste sireva

Kačkavalj – balkanskog miljenika prvi put je spomenuo Hipokrat. Ovaj sir je nastao u Italiji, pod imenom Caciocavallo. Originalni kačkavalj proizvodi se u području Apeninskih planina, od kravljeg ili ovčijeg mleka.

Mocarela – poznatija kao osvežavajući sir je takođe iz južne Italije. Ne zna se tačno kako je nastao i gde, ali se Napulj često pominje kao kolevka ovog sira. Originalna mocarela se pravi od bivoljeg mleka, ali i od kravljeg mleka.

Sir Ementaler – rupičasti sir potiče iz Švajcarske i do XIX veka se tradicionalno proizvodio u mestu po kojem je i dobio naziv – Ementalu. Planetarno poznati bušan švajcarski sir se pravi od kravljeg mleka.

Buđavi sir – sir koji se jede tek kada se plesan po njemu razvije. Međutim, nije to jednostavna procedura, tačnije ne ostavlja se sir da sam od sebe “pobuđavi”. Buđavi sir nastaje uz primenu pravila koja retki znaju. Najpoznatjiji buđavi sir je poreklom iz francuske, a zove se Rokfor i proizvodi se od ovčijeg mleka. Italijanska Gorgonzola je, takođe, izuzetno popularna vrsta i pravi se od kozijeg ili kravljeg mleka. A tu su još francuski Blu d’Avern i Form d’Amber.

pročitajte još i koji su zdravstveni benefiti sira

Feta – grčki slani sir pravi se od kozjeg ili ovčijeg sira, ali retko i od kravljeg mleka. Feta sadrži probiotike, bogata je vitaminima A i K, kao i gvožđe i magnezijum, a ima i manje masti od parmezana ili sira čedar.

Brie – najpoznatiji francuski punomasni pravi se od kravljeg mleka i potiče iz Seine-et-Marne. Ovaj sir francuska aristokratija je vrlo cenila. Luj XVI je tokom Francuske revolucije, imao poslednju želju da konačno proba Brie. Bečki kongres 1815. godine službeno Brie priznaje kao “Kraljevski sir”. Spoljašnjost sira je plemenita, bela plesan, dok mu je unutrašnjost kremasta i blaga.

Pecorino – ovčiji sir koji je napravljen prvi put pre 2.000 godina u mestu pored Rima, ali su se vremenom proizvođači sira preselili za Sardiniju.

Maskrapone – je kremasti sir sa 75 posto mlečne masti, a napravljen je u šesnaestom veku. Ovj sir se pravi od pavlake koja se greje na 85 stepeni i poliva vinskom kiselinom.

Red windsor cheese – crveni vindzor preliven vinom dolazi iz Engleske, a pravi se od pasterizovanog kravljeg mleka. Posle sušenja sir se poliva vinom Port ili Bordeaux.

Époisses de Bourgogne – je najsmrdljiviji sir na svetu i u Francuskoj je zabranjeno da se prenosi javnim prevozom. Miris ovog sira podseća na amonijak, a bio je omiljeni delikates Napoleona. On se pravi od pasterizovanog kravljeg mleka i ostavlja se da odstoji u brendiju.

Danablu – je danski plavi sir koji je iznutra ispunjen plavom plesni. On je nastao početkom XX veka u Danskoj pod uticajem plavih sireva iz Francuske.

Čedar – je poreklom iz engleskog sela Čedar i najpopularniji je u Velikoj Britaniji. Ali, je i drugi najpopularniji sir u Americi. Od 2007. godine zaštićena je oznaka porekla – Vest kantri farmerski čedar, te tako samo onaj sir proizveden od lokalnog mleka u Somersetu, Dorsetu, Devonu i Kornvalu na tradicionalni način može da koristi taj naziv.