Najdublja tačka na planeti

Povezane objave

• Da li biste dobili posao u Apple-u? 21/09
• Dva miliona evra za šešir 17/11
• Šta se to dešava sa životinjama u Černobilju? 04/02

Da li ste se ikad zapitali koja je najdublja tačka na planeti Zemlji? Ona postoji i nalazi se u Tihom okeanu u takozvanom rovu blizu istoimenih ostrva i liči jednoj ogromnoj pukotini bez dna. Zapravo je mesto preklapanja dve tektonske ploče, mesto nenormalnog atmosferskog pritiska i nedodirivosti.

Marijanski rov je najdublji deo svetskih okeana i najdublje mesto na Zemljinoj kori i nalazi se na zapadu severnog dela Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva blizu Guama. Najveća dubina je 10.994 metara na južnom kraju male doline u obliku proreza u dnu poznata kao Čelendžerov bezdan. Ova zvanično najdublja tačka sveta je ime dobila po brodu „Challenger deep“,  Kraljevske mornarice koji je prvi ispitao rov,1951. godine,  koristeći eho sonar. Pomoću ove naprave Čelendžer II je izmerio dubinu od 10.900 metara. 

Međutim neka neponovljiva merenja stavljaju najdublji deo na 11034 metara i ta dubina je dobila ime „Marijanska dolina“. Ova merenja potiču iz 1957. godine, a izmerio ih je sovjetski brod „Vitjaz“. Iako su sovjeti dugo tvrdili ovu dubinu, ovaj nalaz nikad nisu ponovile naredne ekspedicije čak ni sa tačnijom i modernijom opremom.

Naredno merenje iz 1962. godine, koje je zabeležio brod Spencer F. Baird, maksimalnu dubinu nalazi na 10.915 metara koristeći precizna dubinska merila.

Japanci šalju 1984. godine, Takuyo, veoma specijalizovan brod za ispitivanje, u Marijanski rov i skupljaju podatke koristeći višezračni eho sonar. Najveća dubina koju su oni izmerili je 10920 +/- 10 metara.

Samo zamislite- poređenja radi- kada bi Mont Everest bio postavljen u rov, njegov vrh bi bio preko dva kilometra pod vodom. 

Marijanski rov je korito u obliku polumeseca dugačko oko 2550 kilometara, a široko oko 69 kilometara.

Rov formira granica između dve litosferne ploče, gde je Tihookeanska ploča podvučena ispod Filipinske ploče. Dno rova je dublje ispod nivoa mora nego što je Mont Everest iznad njega (8 850metara). Pritisak na dnu iznosi 108.6 MPa, što je oko hiljadu puta više od standardnog atmosferskog pritiskana nivou mora.

Kao i drugi okeanski rovovi i Marijanski rov je predložen kao lokacija za odlaganje nuklearnog otpada u nadi da bi krajevi litosfernih ploča gurnuli otpad dublje u omotač Zemlje. Odlaganje nuklearnog opada u okeanima je ubrzo potom zabranjeno međunarodnim pravom.