Najfascinantnija svemirska otkrića u 21. veku do sada

Povezane objave

• Trikovi za savršen stil 22/03
• Zemljino jezgro se hladi brže nego što su to naučnici pretpostavljali 26/01
• Uvek moderne igre na otvorenom 29/04

Osvrt unazad na najveće trenutke u astronomiji poslednjih decenija.

Ako je iko pomislio da će doći do deflacije otkrića u oblasti astronomije, prevario se. Bilo je mnogo neverovatnih svemirskih i astronomskih otkrića u poslednjih dvadesetak godina: misija na Pluton, istraživanje prilično posebne komete, otkrića egzoplaneta koja su transformisala potragu za životom u kosmosu i još mnogo toga.

Evo našeg izbora nekih od najvećih otkrića i dostignuća koja su napravila revoluciju u našem razumevanju kosmosa i načina na koje možemo da ga proučavamo i istražujemo.

Gaia mapira Mlečni put

Astronomija ima svoje korene u mapiranju noćnog neba, a najnoviju i najbolju mapu obezbedila je svemirska letelica Gaia ESA. Gaia je lansirana 2013. i od tada je pomno beležila položaj i kretanje najbližih milijardu ili više zvezda, omogućavajući istraživačima da prate istoriju Mlečnog puta kao nikada ranije.

Eksplozija istraživanja egzoplaneta

Tokom proteklih nekoliko decenija odvijala se spora naučna revolucija, transformišući način na koji gledamo na univerzum. Zahvaljujući neverovatnoj preciznosti koju postižu instrumenti i na Zemlji i u svemiru, sada znamo da su egzoplanete uobičajene oko zvezda Mlečnog puta, a verovatno i širom vaseljene. Svemirski teleskop “Kepler”, napravljen u nadi da će otkriti samo nekoliko planeta, pružio je kosmičku blagodet koja je bila daleko iznad snova njegovih kreatora. Sada možemo gledati na noćno nebo kao prostor potencijalno ispunjen milionima svetova

A kakvi su to svetovi! Otkrivene su brojne vrste čudnih i divnih egzoplaneta, od “vrelih Jupitera”, toliko blizu njihovih matičnih zvezda da bukvalno ključaju, do onih koje izgledaju kao okeanski svetovi, pa od planeta nalik Tatuinu s dva sunca na nebu, do izgubljenih svetova koji lutaju između zvezda. Gotovo svaka vrsta planete koju možete zamisliti je pronađena. Iznenađujuće, najčešći tip planete, „superzemlja“, koja se može pozicionirati između našeg sveta i nečega poput Urana ili Neptuna, u smislu veličine čak i ne postoji u našem Sunčevom sistemu, a stara objašnjenja vezana za grupisanje naših stenovitih svetova blizu Sunca s gasnim divovima, možda više neće „držati vodu“.

Naravno, pronalaženje druge Zemlje dugo je bio san i naučnika i autora naučne fantastike. U zavisnosti od toga koliko ste izbirljivi, otkriće Keplera-186f 2014. godine, sveta veličine Zemlje u naseljivoj zoni druge zvezde, može biti trenutak kada se san ostvario. Ako Kepler-186f ima sličnu atmosferu i sastav kao naša Zemlja, onda bi verovatno predstavljao gostoljubiv dom za našu vrstu života.

Postoji mnogo drugih planeta koje tek treba da budu pronađene, a instrumenti i istraživanja na putu su da urade posao. Međutim, poslednje dve decenije će uvek biti period kada smo zaista shvatili koliko suseda ima naš Sunčev sistem.

“Kasini” špijunira vodene mlazeve iznad Enceladusa

Proleti svemirske letelice “Kasini” oko Saturnovog meseca Enceladusa, koji su počeli 2005. godine, transformisali su naš pogled na ovaj mali svet. Dok je prelazio preko južnog pola ovog prirodnog satelita, “Kasini” je leteo kroz fantastične vodoskoke, koji su ukazivali na postojanje okeana ispod njegove ledene površine. Ispostavilo se da su ove fontane izvor Saturnovog tankog E-prstena i, što je još važnije, čine ovaj prethodno opskurni svet možda najboljim mestom u Sunčevom sistemu za traženje života.

Sa sve većim dokazima o podzemnim okeanima na Jupiterovim  mesecima Evropi i Ganimedu, a možda čak i na Plutonu, takva okruženja mogu biti mnogo prisutnija od stenovitih svetova poput naše Zemlje.

Fosfin na Veneri

Ovo bi mogao biti kontroverzan izbor, ali mu je svakako mesto na ovoj listi. Objavu o otkriću molekula fosfina visoko u atmosferi Venere, 2020. godine je obelodanila profesorka Džejn Grivs iz Univerzitetu u Kardifu, uz međunarodni tim astronoma.

Fosfin na Zemlji proizvodi isključivo živi svet, tako da je njegovo prisustvo moglo ukazivati na prisustvo života na lokaciji gde se to najmanje očekivalo. Rezultati tima iz Kardifa su naišli na kritike, ali kontroverzu će rešiti samo novi podaci, za koje se očekuje da će uskoro stići.

Metan na Marsu

Mars je bio meta više misija u poslednjih nekoliko decenija nego bilo koje drugo nebesko telo. Svaka od tih misija nam je pružila prilično koherentnu priču o prošlosti Crvene planete. Sada možemo biti sigurni da je to nekada bio vlažan svet, s okeanima i jezerima, i svim uslovima neophodnim za život. Ipak, pojavila su se nova pitanja, među kojima je glavni razlog zašto rover “Kjuriositi” povremeno detektuje metan, počevši od 2013. godine, ali koji nekim čudom nije otkriven iz orbite. Da li je to znak života bakterija koje proizvode metan ispod površine Marsa, kao rezultat geološkog procesa, instrumentalnog artefakta ili kontaminanta? To još uvek jednostavno ne znamo.

“Rozeta” istražuje kometu

Ova misija je posebna. Avanture letelice u poseti kometi 67P/Čurjumov–Gerasimenko izazvale su uzbuđenje od trenutka kada se ona probudila iz hibernacije 2014. i približila kometi u obliku patke, sve do njenog konačnog udara o površinu 2016. Naučnici se još uvek pitaju šta nam je  to “Rozeta” rekla o misterioznom ledenom objektu koji je posetila.

“Nju Horajzons” leti pored Plutona

Po Dr Alanu Sternu, vođi tima koji je dizajnirao, izgradio i upravljao misijom “Nju Horajzons”, njeno izviđanje Plutona kompletiralo je američko istraživanje glavnih nebeskih tela Sunčevog sistema. Slike ove fascinantne i iznenađujuće složene površine, snimljene tokom njenog preleta 14. jula 2015. zaprepastile su i zadivile svet.

“Hablova” poslednja servisna misija

Nakon tragičnog gubitka spejs šatla “Kolumbija”, servisna misija 4 je prvobitno otkazana. Odlučnost i hrabrost su na kraju doveli do ponovnog razmatranja preduzimanja koraka, a misija servisiranja svemirskog teleskopa “Habl” je nastavljena u maju 2009. Ova misija rešila je velike probleme s dva instrumenta svemirskog teleskopa, popravila sisteme koji nikada nisu dizajnirani da se njima petlja u orbiti i instalirala novi hardver.

Brzi radio rafali

Kada su Dankan Lorimer i Dejvid Narkevič krenuli da traže pulsare u starim podacima iz arhive radioteleskopa “Parks” u Australiji 2007. godine, nisu znali da će doći do jednog od najuzbudljivijih otkrića poslednjih decenija. Pronašli su “Lorimerov rafal” zabeležen u “Parksovim” podacima 2001. godine, koji je postao prvi brzi radio rafal (FRB) koji je opisan.

Sada je poznato da ovi još uvek misteriozni događaji potiču iz udaljenih galaksija i da mogu biti rezultat sudara neutronskih zvezda, ili u nekim slučajevima rezultat interakcije takvog tela s masivnom zvezdom glavnog niza. S hiljadama zabeleženih FRB-ova, vreme će pokazati o čemu se zapravo radi.

Gravitacioni talasi

Spektakularan trijumf eksperimentalne fizike koji se zasniva na više od četiri decenije napornog rada, odnosi se na otkrivanje prvih gravitacionih talasa eksperimentom Laser Interferometer Gravitational-Wave opservatorije (LIGO) 2015. godine. koji je na novi test stavio teorije Alberta Ajnštajna, otvorivši novi pogled na univerzum i postavivši scenu za ono što će biti glavni deo priče o fizici 21. veka.

Mreškanje u prostor-vremenu koje je otkrio LIGO je sićušno, ali nam je donelo vesti o nekim od najnasilnijih i energetski najintenzivnijih procesa u univerzumu: sudaru dve crne rupe u dalekoj galaksiji, udaljenoj 1,3 milijarde svetlosnih godina.

Tamna materija u Bullet Clusteru

Nadali smo se da ćemo do sada imati neku ideju o tome od čega je napravljen univerzum. Ipak, bez ubedljivih eksperimentalnih dokaza koji bi podržali koji tip čestice je odgovoran za tamnu materiju, alternative (kao što je podešavanje teorije gravitacije) izgledaju privlačnije. Pa ipak, u poslednjih 16 i više godina, efekti tamne materije na kretanje zvezda i galaksija se jasnije vide.

Sredinom 2000-ih, astronomi su mapirali masu takozvanih Bullet Clustera i otkrili da je distribucija drugačija od onoga što bi se očekivalo u slučaju isključivo normalne materije, čak i kada koristite alternativnu teoriju gravitacije, pružajući dokaze da je tamna materija stvarna.

“Habl” tenzija

Takozvana “Habl tenzija” odražava neumoljivo neslaganje između brzine širenja univerzuma merene lokalno i one koja se zaključuje iz posmatranja ranog kosmosa. Da li je ovo vitalni trag koji nas vodi do nekih tehničkih detalja o tome kako se vrše zapažanja? To ne možemo znati za sada.

Porast broja privatnih svemirskih letova

Verovatno se sećate kako se probna raketa „Grashoper“ (prototip onoga što će postati Falcon 9), nežno podiže sa zemlje, uzdiže se ka nebu, a onda se, kao nijedna druga raketa pre toga, lagano spušta nazad na platformu.

Da li će ovaj zamah koji su pokrenuli milijarderi-entuzijasti dovesti do spuštanja troškova slanja ljudi i dobara u orbitu? Da li će na krilima ovih poduhvata ljudi stići do Meseca, Marsa ili čak dalje? Hoće li desetine hiljada satelita u niskoj Zemljinoj orbiti zauvek zamagliti naš pogled na noćno nebo? Sve ćemo to saznati u perspektivi.

Snimljena prva slika crne rupe

Prikaz senke crne rupe u srcu galaksije M87, snimljen uz pomoć teleskopa „Ivent Horajzon“ postala je trenutni klasik kada je predstavljena 2019. Proizvedena od strane globalne mreže radio-teleskopa, otkriva složenost događaja koji se dešavaju u regionu odmah iza horizonta događaja crne rupe.