Potraga za srećom po svaku cenu može biti kontraproduktivna

Povezane objave

• Šef Airbusa kaže da je vodonik ultimativna solucija kao avionsko gorivo ali još uvek na “dugom štapu” 18/02
• Vežbanje tegovima nije rezervisano samo za bodibildere 08/03
• Citat dana – 31.03.2016. 31/03

Sreća je jedan od najvažnijih ciljeva koji vode ljude u životu. Tokom pandemije bila je u trendu kao najtraženija reč na Googleu. Ipak, evo zašto potraga za srećom može biti loša za nas.

Može nas učiniti orijentisanijim na sebe same. Aktivna potraga za srećom može intenzivirati individualističke tendencije ka traženju zadovoljstva na račun drugih (raskid prijateljstva, jer eto nije zabavno), društva (brza vožnja može da vas usreći, ali ugrožava živote ljudi) ili okoline (održavanje klima uređaja uključenog preko noći). Ironično, ta egocentričnost, osim što ne služi dobro drugima, takođe čini ljude koji su u potrazi za srećom usamljenijima. Usredsređeni na to da sebe učinimo srećnim, zaboravljamo na osnovni princip sreće, a to je da tražimo istinsku sreću izvan sebe.

Šta čini “sreću”?

Oni koji imaju najviši rezultat na bilo kojoj rang listi sreće, navode dobru društvenu podršku (primera radi, podržavaju druge kada im je potrebna i zauzvrat im se nudi podrška), žive smislene živote koji im omogućavaju da doprinose društvu (ulažu trud u razvijanje veština koje dobro služe drugima ), doživljavaju obilje pozitivnih emocija, koje se često stvaraju u društvu drugih (osmehujemo se 30 puta češće u grupi nego u samoći). Ovo je ironija u okviru te jednodušne potrage za srećom. Fokusiranje na sebe i želja da budemo srećniji, zapravo smanjuje naše šanse da doživimo sreću.

Štaviše, može nas navesti da shvatimo da smo nesrećni. Ideja da treba da tragamo za njom može da istakne odsustvo sreće u našim životima. Što više cenimo sreću, veća je verovatnoća da ćemo biti razočarani našom trenutnom situacijom. Što je još gore, što smo očajniji u pronalaženju sreće, veća je verovatnoća da ćemo iskusiti simptome depresije.

Industrija “sreće”

Sve to nas može naterati da krivimo sebe što smo nesrećni. Implikacija da svi treba da budemo srećni i da je to lako postići, može da nas natera da se osećamo kao da nešto nije u redu s onima koji nisu srećni, što će izazvati dodatnu nevolju. Naša opsesija srećom iznedrila je industriju ljudi i organizacija koje obećavaju brze načine da nas usreće. Ovo je samo jedan od razloga zašto uski fokus na „sreću“ može biti štetan.

Osim što sreća nije dobra za one koji su u potrazi za njom, često je neprikladno govoriti o njoj u interakciji s ljudima koji pate od ekstremnog siromaštva, koji doživljavaju političku nepravdu, koji preživljavaju razorne sukobe ili se suočavaju s prirodnim katastrofama. Jednostavno rečeno, biti srećan nije prioritet u ovim situacijama. Zagovaranje inicijativa za povećanje sreće može dovesti do toga da se ljudi osećaju otuđeno i neshvaćeno. U traumatičnim vremenima, podsticanje ljudi da „budu srećni“ može izgledati kao neuspevanje sagledavanja bitnih stvari ili nedostatak saosećanja.

Umesto toga, poboljšajte svoje blagostanje

Ako se previše usko fokusiramo na potragu za srećom, rizikujemo da zaboravimo na blagostanje, koje je dublje od jednostavnog hedonizma i uključuje veze s ljudima, svrhu življenja, osećaj postignuća i samopoštovanja.

Evo pet načina da poboljšate svoje blagostanje:

1. Uverite se da možete zadovoljiti osnovne potrebe sebe i onih do kojih vam je stalo.
2. Odvojite redovno vreme za aktivnosti koje vam prijaju, kao što su šetnja, igranje igrice ili gledanje ili slušanje nečega u čemu uživate.
3. Investirajte u izgradnju i održavanje pozitivnih odnosa. Upoznajte se s novim prijateljima, održavajte kontakt sa članovima porodice, negujte svoje poslovne odnose.
4. Ostanite povezani s onim što vaš život čini smislenim. Na primer, podržavanje nekog pokreta, poštovanje vere ili potpuno posvećenje vašoj ličnoj ili profesionalnoj ulozi.
5. Učinite stvari boljim za svoju zajednicu, recimo, zagovaranjem boljih usluga, volontiranjem u okviru nje ili borbom protiv nepoštenih praksi.