Nova vrsta grabljivog dinosaurusa “bez ruku” pronađena u Argentini

Povezane objave

• Mikroorganizmi na Marsu mogu da prežive i do 20 miliona godina?! 10/11
• Rat zbog belog luka 20/04
• Topla kupka i hladna soba za kvalitetan san 18/05

Možda nije imao ruke, ali daleko od toga da je bio bezopasan. Zastrašujući dinosaurus koji je tumarao prostranstvima današnje Argentine pre 70 miliona godina, mogao je da obori ogroman plen svojim masivnim čeljustima, uprkos tome što su mu prednji udovi bili manji nego kod tiranosaurus reksa.

Nova vrsta, nazvana Guemesia ochoai, pronađena je u Argentini, a istraživači veruju da je u pitanju vrsta abelisaurusa, dinosaurusa s kratkim prednjim udovima, koji se oslanjao na svoju moćnu glavu i čeljusti da bi savladao plen.

Neobičan dionosaurus

Bezruki dinosaurus možda ne zvuči previše zastrašujuće, ali nova vrsta koja je lutala Argentinom pre 70 miliona godina je verovatno bila vešt predator.

Fosilizovane ostatke nove vrste, nazvane Guemesia ochoai, otkrili su u Argentini istraživači iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.

Njihova analiza sugeriše da je Geumesia ochoai bila vrsta abelisaurusa, klade dinosaurusa sa sićušnim prednjim udovima. Ovi reptili su morali da se oslanjaju iskljčio na svoje moćne glave i čeljusti.

Profesor Anjali Gosvami, vođa istraživanja u Muzeju i koautor studije, rekao je: „Ovaj novi dinosaurus je prilično neobičan za svoju vrstu.

Ima nekoliko ključnih karakteristika koje sugerišu da je to nova vrsta, pružajući važne nove informacije o delu sveta o kojem ne znamo mnogo.“

Stanovnici Gondvane

Abelisauridae su bile upečatljiva porodica dinosaurusa teropoda, u proseku dugačkih 5 do 9 metera, koji su lutali uglavnom po Patagoniji i drugim oblastima drevnog južnog superkontinenta Gondvane.

Gondvana je danas priznata kao Afrika, Južna Amerika, Australija, Antarktik, Indijski potkontinent i Arapsko poluostrvo.

Dok su abelisauridi po opštem izgledu ličili na tiranosaurus reksa sa sitnim zdepastim rukama, imali su neobično kratke, duboke lobanje, koje su često imale grebene, izbočine i rogove.

Prethodna istraživanja sugerišu da su se abelisauridi hranili velikim dinosaurusima kao što su titanosaurusi, uprkos tome što su imali male ruke koje su bile „efikasno beskorisne“.

Umesto toga, ovi dinosaurusi su se oslanjali na svoje moćne glave i čeljusti da bi uhvatili plen koji ih ne bi ni slutio šta mu se sprema.

Fosili Abelisaurida su ranije pronađeni u stenama širom Afrike, Južne Amerike, Indije i Evrope, s 35 vrsta koje su već opisane iz Argentine.

Međutim, dok je većina od ovih 35 vrsta iz Patagonije, na jugu Argentine, nova vrsta je otkrivena u formaciji Los Blankitos u oblasti Amblajo, na severu Argentine.

„Dinosaurusi koji žive u ovom regionu bili su prilično drugačiji od onih u drugim delovima Argentine, podržavajući ideju o različitim provincijama u doba krede u Južnoj Americi“, rekao je profesor Gosvami.

Mada je većina abelisaurida imala „relativno malo kućište mozga“, utvrđeno je da je lobanja Guemesia ochoai 70 odsto manja od njenih rođaka.

Istraživačima nije jasno da li je to zato što je novi primerak bio mladunac ili su svi pripadnici vrste imali male lobanje.

Utvrđeno je da prednji deo lobanje sadrži nizove malih rupa koje su možda pomogle životinji da se hladi, s krvlju upumpanom u tanku kožu na prednjem delu glave kako bi se oslobodila toplote.

U međuvremenu, za razliku od drugih vrsta abelisaurida, otkriveno je da ovoj novoj vrsti nedostaju rogovi.

Prema timu, ovo sugeriše da je nova vrsta bila ili blizu dna porodičnog stabla, ili blisko povezana s precima grupe.

Tim se sada nada da će otkriti više primeraka Guemesia ochoai i njenih rođaka, kako bi razumeli više o životu u drevnoj Argentini.

Istraživanje se nastavlja

Profesor Gosvami je dodao: „Razumevanje ogromnih globalnih događaja kao što je masovno izumiranje zahteva globalne skupove podataka, ali postoji mnogo delova sveta koji nisu detaljno proučavani, kao i tone fosila koje tek treba da se otkriju.

„Ostavili smo neke uzbudljive fosile u zemlji na našem poslednjem putovanju, ne znajući da će proći godine pre nego što možemo da se vratimo na naša polja.

„Sada se nadamo da neće proći još mnogo vremena pre nego što završimo a njihovim iskopavanjem i otkrijemo još mnogo vrsta iz ove jedinstvene faune.“