“Džejms Veb” teleskop nastavlja da se hladi do apsolutne nule

Povezane objave

• Kako su luk i strela bili ključni u opstanku ranih ljudi 19/04
• Ford zaštitio patent vodoničnog motora 19/03
• Redak prizor džinovske planete u nastanku, devet puta masivnije od Jupitera 05/04

MIRI instrument ove sofisticirane opservatorije treba da se ohladi skoro do apsolutne nule, temperature na kojoj prestaje kretanje atoma, pre nego što počne da posmatra univerzum.

Svemirski teleskop „Džejms Veb“ nastavlja da se hladi dok se priprema da napravi prve naučne snimke dalekog univerzuma ovog leta. Jednom konkretnom instrumentu potrebna dodatna pomoć da bi izvršio zadatak.

Na svojoj lokaciji, u Lagrange Point 2, oko 1,5 miliona kilometara od Zemlje, skriven iza planete i džinovskog štitnika od sunca, svemirski teleskop „Džejms Veb“ se smrzava. Misija je pažljivo osmišljena tako da ogledala i instrumente teleskopa održava na konstantnoj i izuzetno niskoj temperaturi od minus 223 stepena Celzijusa. Ovo je važno jer „Veb“ posmatra univerzum u infracrvenim talasnim dužinama elektromagnetnog spektra koje nose toplotu, a svaka toplota iz samog teleskopa bi zaslepila njegove detektore.

Međutim, za srednji infracrveni instrument (MIRI) teleskopa čak ni ta temperatura nije dovoljno niska. Detektori instrumenta zahtevaju još hladniju temperaturu od minus 266 stepeni °C), samo 7 stepeni °C iznad apsolutne nule, temperature na kojoj prestaje kretanje atoma.

„Veb“ stoga ima kriohladnjak koji pomaže MIRI-ju da se ohladi. Kriohladnjak je u suštini „sofisticirani frižider“, navodi NASA u saopštenju, koji aktivno hladi MIRI. Rashladno sredstvo se hladi u sistemu cevi putem provodljivosti, nakon čega se pumpa kroz instrument da bi se održao hladnim. Kriohladnjak ne troši rashladnu tečnost, tako da može da radi tokom životnog veka svojih tehničkih komponenti.

Kada bude operativan, MIRI će moći da otkrije svetlost najudaljenijih zvezda u univerzumu, ali i da proviri kroz oblake prašine unutar naše galaksije, Mlečnog puta, da bi video kako se zvezde formiraju.

„’Vebova’ infracrvena osetljivost nam omogućava da razumemo šta se dešava u ovim prvim fazama, dok se gas i prašina aktivno urušavaju da bi formirali nove zvezde“, rekao je Klaus Pontopidan, naučnik Vebovog projekta iz Instituta za svemirski teleskop.

Međutim, teleskop ne sedi samo skrštenih ruku i čeka da se MIRI ohladi.

Samo prošle nedelje, opservatorija je izvršila aktiviranje potisnika da bi održala svoju orbitu oko druge Lagrange tačke. Bio je to drugi takav manevar od „Vebovog“ dolaska na odredište, slične radnje će se nastaviti tokom života opservatorije.