Rerna koja je nastala zahvaljujući radaru

Povezane objave

• Redovno vežbanje u srednjim godinama sprečava gubitak pamćenja u starosti 18/02
• Honda i Sony će zajedničkim snagama proizvoditi električna vozila do 2025. 04/03
• Biljke koje ljudima nisu od koristi u opasnosti su od izumiranja 11/03

Ove godine mitrotalasna rerna puni 75. godina! Kao i svi aparati i ovaj je nastao slučajno i to zahvaljujući inženjeru Persi Spenseru, koji je otkrio mikrotalase dok je radio za korporaciju Rajteon 1946. godine. Prve mikrotalasne pećnice koštale su između 4.200 i 4.500 funti i bile su veličine modernog frižidera sa zamrzivačem i bile su teške 340 kg, što je prilično različito od od današnjih integrisanih, kompaktnih modela.

U SAD je 1970. godine prodato 40.000 mikrotalasnih, a do 1975. godine bilo ih je milion, prema istraživanju kompanije Panasonik. U Velikoj Britaniji je potražnja bila gotovo identična zahvaljujući porastu gotovih jela, a statistika kaže da i danas 56 odsto stanovništva ovu rernu koristi za zagrevanje te hrane.

Do devedesetih preko 50 odsto domaćinstava u Velikoj Britaniji imalo je mikrotalasnu pećnicu, danas je taj procenat veći od 80, a podaci kažu i da se više koristi od standardne rerne!

Prilikom razvoja radara za vojne svrhe Persi Spenser davne 1946. godine i počeo je da ispituje uticaj mikrotalasa na hranu. Prva namirnica koju su probali da koriste u mikrotalsnoj bile su kokice i jaje, ali je ono eksplodiralo. Mikrotalasna rerna je nastala na osnovu patenta koji je 1937. godine dobila američka privatna kompanija “Bell Lab“.

U toj kompaniiji su nastali mnogi pronalasci vezani za radio-astronomiju, tranzistore, laser, brojne informacione sisteme i programske jezike i sl. “Bell” je iznedrio 7 Nobelovaca, a kompaniju je osnovao Aleksandar Graham Bel od para koje je dobio za otkriće telefona.

Kako radi?

Mikrotalasna rerna zagreva hranu „bombardujući“ je elektromagnetnim zračenjem čime izazivaju rotaciju i povećanje termičke energije polarizovanih molekula u hrani. U procesu – dielektrično zagrevanje, hrana u rerni se brzo i efikasno zagreva, posebno ako je tečna.

U klasičnoj rerni, toplota se kreće – termalnim provođenjem od površine hrane ka sredini. Pa tako vrući i suvi vazduh izvlači i odnosi vlagu sa površine hrane, te ista može da postane hrskava, ali i zagorela, dok unutrašnjost i dalje ostaje sočna.

Kod mikrotalasnog kuvanja, talasi prodiru kroz hranu i pobuđuju molekule vode i masti u njoj i nema toplote koja se provođenjem prenosi ka unutrašnjosti, jer se toplota generiše svuda odjednom i jednako. U mikrotalasnoj rerni vazduh je iste temperature kao i van nje. Dodatna razlika između ove i standardne rerne je što se za mikrotalasnu moraju koristiti posude koje propuštaju talase, što svakako nije standardan pleh za kolače i slično.

Održavanje

Limun – staklenu posudu napuniti sa vrućom vodom iz slavine, pa u nju dodati isečen limun. Posudu staviti u mikrotalasnu i uključiti da tri do pet minuta. U nekom momentu će voda proključati, pa nije poželjno otvarati vrata neko vreme. Para će za to vreme odraditi svoj posao, a što znači da je potrebno samo obrisati unutrašnjost rerne mokrom krpom.

Sirće – unutrašnjost mikrotalasne poprskati sirćetom i ostaviti da deluje oko 15 minuta. Nakon toga rernu izbrisati mokrom mekom krpom.

Sunđer – njega natopiti vodom i dodati jednu kap tečnosti za pranje posuđa, a unutrašnjost rerne poprskati mešavinomvode i nekoliko kapljica esencijalnog ulja. Sunđer staviti na stakleni tanjir, koji je u mikrotalasnoj, i zagrejati je oko 3 minuta. Ostaviti neko vreme da para kao i u predhodnoim slučaju uradi svoje pa sunđerom obrisati unutrašnjost rerne.

Soda bikarbona – u manju posudu staviti vodu i soda bikarbonu i napraviti pastu. Zatim pastu naneti na ostatke hrane koji su se zalepili i ostaviti oko 5 minuta da deluje, a zatim mikrotalasnu obrisati.