NASA-in Kepler teleskop pronašao Jupiterovog “blizanca”

Povezane objave

• Tokamak Energy uspeo da ostvari temperaturni prag za komercijalnu fuziju 17/03
• Fejsbuk ima skrivene igrice, a evo kako da ih pronađete! 24/10
• Kina: Lansiran najveći radioteleskop na svetu 26/09

Planeta „skoro identična“ Jupiteru uočena je u orbiti oko zvezde udaljene 17.000 svetlosnih godina od Zemlje NASA-inim teleskopom Kepler, otkrili su naučnici.

Egzoplaneta, K2-2016-BLG-0005Lb, skoro je identična Jupiteru po svojoj masi i udaljenosti od zvezde, prema astronomima u Mančesteru.

K2-2016-BLG-0005Lb je udaljena oko 676 miliona kilometara od svoje zvezde, dok je Jupiter 744 miliona kilometara daleko od našeg Sunca. U međuvremenu, masa K2-2016-BLG-0005Lb je 1,1 puta veća od mase Jupitera, dok je zvezda oko koje kruži oko 60 odsto mase Sunca. Planeta i njena zvezda nalaze se u sazvežđu Strelca, koje pokriva oblast oko Galaktičkog centra, rotacionog središta naše galaksije.

Sistem je dvostruko udaljeniji od bilo kojeg drugog koji je Kepler pronašao u okviru preko 2.700 potvrđenih planeta pre nego što je prestao s radom 2018.

Novu studiju koja opisuje nalaz sproveo je međunarodni tim astrofizičara, predvođen Centrom Džodrel Benk Univerziteta u Mančesteru.

„Da biste uopšte videli efekat, potrebno je skoro savršeno poravnanje između planetarnog sistema u prvom planu i zvezde u pozadini“, rekao je dr Emon Kerins iz Džodrel Benka.

„Šansa da planeta na ovaj način utiče na zvezdu u pozadini je desetine do stotine miliona prema jedan. Međutim, postoje stotine miliona zvezda prema centru naše galaksije, tako da je Kepler samo sedeo i posmatrao ih tri meseca.

To je u osnovi Jupiterov identični blizanac u smislu njegove mase i položaja od zvezde, koja je oko 60 odsto mase našeg Sunca.“ Kao i Jupiter, smatra se da je K2-2016-BLG-0005Lb gasovit, a ne kamenit, kaže dr Kerins.

Jupiter napravi potpunu orbitu oko Sunca (godina po jovijanskom vremenu) za oko 12 zemaljskih godina (4333 zemaljska dana). Slično, procenjuje se da će K2-2016-BLG-0005Lb biti potrebno 13 zemaljskih godina da napravi pun krug oko svoje zvezde, iako je ovo samo procena, zasnovana na „jednom snimku“ Keplera, rekao je dr Kerins.

„Mi ga zapravo ne vidimo u orbiti“, kaže on. „Dakle, postoji granica greške koja znači da može biti samo 11 godina ili čak 21 godinu. Istraživački tim još uvek ne zna da li ima još planeta u ovom solarnom sistemu, osim K2-2016-BLG-0005Lb.

Sada penzionisani teleskop Kepler proveo je skoro deceniju u svemiru tražeći planete veličine Zemlje koje kruže oko drugih zvezda, ali naučnici još uvek analiziraju njegove podatke. Kepler je lansiran 2009., a NASA ga je povukla iz upotrebe 2018. kada je ostao bez goriva potrebnog za dalje naučne operacije.

NASA ga je lansirala sa specifičnim ciljem da identifikuje planete izvan našeg Sunčevog sistema, poznate kao egzoplanete.

K2-2016-BLG-0005Lb je otkrivena korišćenjem podataka dobijenih 2016. od strane Keplera.

Pronađena je korišćenjem gravitacionog mikrosočiva, posmatračkog efekta koji je 1936. godine predvideo Ajnštajn uz pomoć svoje Opšte teorije relativnosti.

Kada se čini da jedna zvezda na nebu prolazi skoro ispred druge, svetlosni zraci zvezde izvora u pozadini postaju savijeni usled gravitacionog „privlačenja“ zvezde u prvom planu. Da bi pronašao egzoplanetu koristeći efekat mikrosočiva, tim je pretražio Keplerove podatke prikupljene između aprila i jula 2016. godine, kada je redovno pratio milione zvezda u blizini centra galaksije. Cilj je bio da se traže dokazi egzoplanete i njene zvezde domaćina koji se privremeno savijaju i uvećavaju svetlost pozadinske zvezde dok prolazi pored linije vida.

Nakon razvoja specijalizovanih metoda analize, signali kandidata su konačno otkriveni prošle godine iz Keplerovih podataka pomoću novog algoritma pretraživanja. Među pet novih otkrivenih signala kandidata, jedan je pokazao jasne indikacije anomalije u skladu s prisustvom egzoplanete u orbiti.

Pet međunarodnih zemaljskih istraživanja takođe je posmatralo istu oblast neba u isto vreme kada i Kepler, uključujući Kanadsko-francusko-havajski teleskop (CFHT), koji se nalazi na planini Mauna Kea na Havajima.

Na udaljenosti od oko 134 miliona kilometara od Zemlje, Kepler je video anomaliju nešto ranije i duže od timova koji su posmatrali sa Zemlje.

Nova studija iscrpno modelira kombinovani skup podataka pokazujući, konačno, da je signal uzrokovan udaljenom egzoplanetom.

„Razlika u tački gledišta između Keplera i posmatrača ovde na Zemlji nam je omogućila da trianguliramo gde se duž naše vidne linije nalazi dotični planetarni sistem“, rekao je dr Kerins. „Kepler je takođe bio u mogućnosti da posmatra neprekidno vremenske prilike ili dnevne svetlosti, što nam je omogućilo da precizno odredimo masu egzoplanete i njenu orbitalnu udaljenost od zvezde domaćina.“

NASA će 2027. godine lansirati svemirski teleskop “Nensi Grejs Roman”, koji će potencijalno pronaći hiljade udaljenih planeta koristeći metod mikrosočiva.

Nensi Grejs Roman je bila jedna od prvih žena koje su radile u NASA-i i centralna je figura u razvoju Habl teleskopa.

U međuvremenu, misija Euclid Evropske svemirske agencije, koja bi trebalo da bude lansirana sledeće godine, takođe bi mogla da preduzme metodu pretrage egzoplaneta mikrosočivima, kao dodatnu naučnu aktivnost.

„Kepler nikada nije bio dizajniran da pronađe planete pomoću mikrosočiva, tako da je, na mnogo načina, neverovatno da je to učinio“, rekao je dr Kerins.

„’Roman’ i Euclid će, s druge strane, biti optimizovani za ovu vrstu posla. Oni će moći da završe popis planete koji je započeo Kepler.“

„Saznaćemo koliko je tipična arhitektura našeg solarnog sistema. Podaci će nam takođe omogućiti da testiramo naše ideje o tome kako se planete formiraju. Ovo je početak novog uzbudljivog poglavlja u našoj potrazi za drugim svetovima.“

NASA potvrđuje da postoji više od 5.000 planeta izvan našeg Sunčevog sistema

NASA je potvrdila da postoji više od 5.000 poznatih planeta izvan našeg Sunčevog sistema, poznatih kao egzoplanete.

Američka svemirska agencija dodala je još 65 egzoplaneta u NASA-inu arhivu egzoplaneta na mreži, čime je ukupan broj porastao na 5.009 od 1. aprila 2022.

Ovaj broj je bio 5.005 22. marta, što pokazuje da su četiri planete dodate ukupnom broju za samo 10 dana.

Egzoplanete koje su do sada pronađene uključuju male, kamenite svetove poput Zemlje, gasne divove mnogo puta veće od Jupitera i „vruće Jupitere“ u užareno bliskim orbitama oko svojih zvezda.

Međutim, NASA naglašava da je pronađen samo „mali deo“ svih planeta u galaksiji Mlečni put.

Većina egzoplaneta je gasovita, poput Jupitera ili Neptuna, a ne zemaljskog tipa, prema NASA-inoj onlajn bazi podataka.

Takođe, veći deo se pronalazi merenjem zatamnjenja zvezde koja slučajno ima planetu ispred sebe, što se naziva metodom tranzita.

Drugi način za otkrivanje egzoplaneta, nazvan Doplerov metod, meri „kolebanje“ zvezda usled gravitacionog privlačenja planeta u orbiti.