Podmlađivanje kože žene ukazuje kako bismo mogli da se nosimo s bolestima povezanim sa starenjem

Povezane objave

• Svakodnevne navike koje mogu da vam produže život 20/02
• Trikovi za farbanje jaja 25/04
• Šta treba da znamo o hvatanju ugljen-dioksida iz atmosfere 11/11

Istraživači su podmladili ćelije kože pedeset trogodišnjakinje, tako da su one ekvivalentne ćelijama kože osobe od 23 godine.

Naučnici s Kembridža veruju da mogu da urade istu stvar i s drugim tkivima u telu.

Krajnji cilj je da se razviju tretmani za bolesti povezane sa starenjem, kao što su dijabetes, bolesti srca i neurološki poremećaji.

Ovca Doli u važnoj ulozi

Tehnologija je izgrađena na tehnikama korišćenim za stvaranje klonirane ovce Doli pre više od 25 godina.

Šef tima, profesor Volf Rejk, iz Instituta Bejbrem u Kembridžu, rekao je da se nada da bi se ta tehnika na kraju mogla koristiti kako bi ljudi duže bili zdraviji tokom starenja.

„Sanjali smo o ovoj vrsti stvari. Mnoge uobičajene bolesti se pogoršavaju s godinama i razmišljati o pomaganju ljudima na ovaj način je superuzbudljivo“, rekao je on.

Profesor Rejk je ipak naglasio da je rad, koji je objavljen u časopisu eLife, bio u veoma ranoj fazi. Rekao je da je potrebno prevazići nekoliko naučnih problema pre nego što se stvar preseli iz njegove laboratorije u kliniku. Ipak, on je rekao da prva demonstracija da je podmlađivanje ćelija moguće predstavlja kritičan korak napred.

Poreklo ove tehnike potiče iz 1990-ih, kada su istraživači na Roslin institutu nedaleko od Edinburga razvili metodu pretvaranja ćelije mlečne žlezde, uzete od ovce, u embrion. To je dovelo do stvaranja klonirane ovce Doli.

Matične ćelije su cilj

Cilj Roslin tima nije bio da stvori klonove ovaca ili ljudi, već da koristi tehniku za stvaranje takozvanih ljudskih embrionalnih matičnih ćelija. Oni su se nadali da bi se one mogli razviti u specifična tkiva, kao što su mišići, hrskavice i nervne ćelije, kako bi se zamenili istrošeni delovi tela.

Doli tehniku je 2006. godine pojednostavio profesor Šinja Jamanaka, koji je tada radio na Univerzitetu Kjoto. Nova metoda, nazvana IPS, uključivala je dodavanje hemikalija u ćelije odraslih oko 50 dana. Ovo je rezultiralo genetskim promenama koje su odrasle ćelije pretvorile u matične.

I u Doli i IPS tehnici, stvorene matične ćelije moraju ponovo da prerastu u ćelije i tkiva koja su potrebna pacijentu. Ovo se pokazalo teškim i uprkos decenijama truda, upotreba matičnih ćelija za lečenje bolesti je trenutno izuzetno ograničena.

Iznenađujuć rezultat IPS tehnike

Tim profesora Rejka koristio je IPS tehniku na ćelijama kože starim 53 godine, ali je skratio hemijsku kupku s 50 dana na oko 12. Dr Dildžit Džil je bio zapanjen otkrivši da se ćelije nisu pretvorile u embrionalne matične ćelije, već su se podmladile u ćelije kože koje su izgledale i ponašale se kao da potiču od 23 godine stare osobe.

Rekao je: „Sećam se dana kada sam dobio rezultate i nisam baš verovao da su neke ćelije 30 godina mlađe nego što je trebalo da budu. Bio je to veoma uzbudljiv dan!“

Tehnika se ne može odmah prevesti na klinički nivo jer IPS metoda povećava rizik od raka. Ipak, profesor Rejk je uveren da je sada poznato da je moguće podmladiti ćelije, a njegov tim bi mogao da pronađe alternativni, sigurniji metod.

„Dugoročni cilj je da se produži zdrav život ljudi, a ne životni vek, kako bi ljudi mogli da stare na zdraviji način“, rekao je on.

Profesor Rejk kaže da bi neka od prvih primena mogla biti razvoj lekova za podmlađivanje kože kod starijih ljudi, na delovima tela gde su posečeni ili opečeni, kao način da se ubrza zarastanje. Istraživači su pokazali da je to u principu moguće, demonstriravši da se njihove podmlađene ćelije kože brže kreću u eksperimentima koji simuliraju ranu.

Sledeći korak je da se vidi da li će tehnologija raditi na drugim tkivima kao što su mišići, jetra i krvne ćelije.

Eliksir mladosti?

Profesorka Melani Velam, koja je izvršna predsednica Istraživačkog saveta za biotehnologiju i biološke nauke, koji je delimično finansirao istraživanje koje je dovelo do ovce Doli, rekla je da dugo vremena zaustavljene kliničke prednosti ove tehnologije možda i nisu tako daleko.

„Ako bi slični pristupi ili nove terapije mogle da podmlade imune ćelije, za koje znamo da postaju manje osetljive kako starimo, onda bi u budućnosti moglo biti moguće povećati odziv ljudi na vakcinaciju, kao i njihovu sposobnost da se bore protiv infekcija.“

Veliko je pitanje da li bi istraživački napori u ovoj oblasti doveli do metode regeneracije celog tela, eliksira mladosti ili pilule protiv starenja. Profesor Rejk kaže da ova ideja nije potpuno proučena.

„Ova tehnika je primenjena na genetski modifikovanim miševima i postoje neki znaci podmlađivanja. Jedna studija je pokazala znake podmlađenog pankreasa, što je interesantno zbog svog potencijala za borbu protiv dijabetesa.“

Međutim, profesor Robin Lavel-Bedž, s Instituta Krik u Londonu, veruje da su naučne prepreke između rezultata profesora Rejka u laboratoriji i čak i najjednostavnijih kliničkih primena znatne. On niti smatra da će proces prenošenja podmlađivanja na druge vrste tkiva biti trivijalan niti da se radi o piluli protiv starenja.

„Ako ustanovite da druge hemikalije rade istu stvar, onda bi to bilo dobro, ali mogu biti jednako loše. Dakle, to je ambiciozno da mislite da ćete lako pronaći ove hemikalije i da će one biti bezbednije.

Takođe je sasvim moguće da bi druge vrste ćelija zahtevale različite uslove koje je teško kontrolisati. A da li biste to mogli bezbedno da uradite u okviru celog tela, na veoma je dugačkom štapu, tako da bih najpre pomislio da bi to bila čista spekulacija.“