Emocionalno inteligentni menadžeri doprinose kvalitetu posla i zdravlju zaposlenih

Povezane objave

• Oslonite se na intuiciju (čak i ako mislite da je nemate) 29/04
• 5 načina da poboljšate samopouzdanje 03/02
• Surova stvarnost u srednjovekovnim bitkama koja nije prikazana u filmovima 10/05

Emocionalno inteligentni lideri prate pravilo „nulte elektronske pošte“ van radnog vremena, a ovu praksu u potpunosti podržava i nauka.

Istraživanja pokazuju da formalna politika osmišljena da kreira barijere između radnog i slobodnog vremena ne pomaže u smanjenju stresa i anksioznosti zaposlenih. Međutim, postoji praksa koja i te kako može biti od pomoći.

Prioriteti koje praktikuju emocionalno inteligentni

Želite da vaši zaposleni budu srećni? Želite da vaši zaposleni uživaju u razumnoj ravnoteži između posla i privatnog života? Znate da je najbolji način da poboljšate njihov učinak taj da im pružite vreme i prostor da „napune baterije“ i osveže se? Razumete da je očekivanje da svi budu dostupni u svakom trenutku recept za sagorevanje? Ukoliko su odgovori potvrdni, na pravom ste putu.

Sve što treba a uradite je da pratite logiku i u skladu s tim kreirate sopstvenu politiku. Treba da kažete ljudima da ne proveravaju, a još manje da odgovaraju na poštu poslatu nakon uobičajenog radnog vremena.

„To bi moglo da reši problem“, mnogi bi pomislili. Pa, ne baš. Prema istraživanju objavljenom nedavno u Journal of Management, formalna poslovna politika ne ograničava stres, anksioznost i negativan uticaj na slobodno vreme, koji su izazvani bavljenjem elektronskom poštom van radnog vremena.

Šta je ovde prioritet? Kako su istraživači konstatovali, „ljudi koji se trude da utiču na naše ponašanje na poslu smatraju da treba da pratimo elektronsku poštu i van radnog vremena“. Ako šef ikada samo usput spomene da treba da proverimo svoj e-mail, to ćemo i uraditi. Ako to isto uradi kolega, uradićemo isto. Poslovnu politiku čine samo reči, stvarnost je ono što je bitno!

Unapred utvrđena pravila mogu biti od pomoći, ali…

I šta se onda dešava? Na stranu da ostavimo politiku i utvrđena pravila, ljudi koji osećaju da moraju da provere svoju elektronsku poštu kada nisu na poslu prijavljuju kudikamo viši nivo stresa, viši nivo anksioznosti (jer ko zna šta sledeći e-mail može doneti), negativan uticaj na privatne odnose, pa čak i negativan uticaj na zdravlje.

Sve to naravno ima smisla. Svaki put kada odemo da proverimo elektronsku poštu, mi više nismo prisutni tu gde jesmo fizički, jer smo suštinski na poslu. Privatan život u ovom slučaju najviše ispašta. Doduše, uspostavljanje formalnih radnih obaveza može biti od pomoći.

„Postavljanje očekivanja unapred“, kažu istraživači, „može ne samo da smanji anksioznost i negativan uticaj na zaposlene, već i da poveća razumevanje od strane nadređenih, tako što će ponovo uokviriti granice i očekivanja u vezi s radnim vremenom zaposlenih.“

U prevodu, ako naši pretpostavljeni i mi znamo da je provera elektronske pošte u određenim delovima dana ili večeri deo našeg posla, niko od nas neće biti pod stresom. Međutim, „određeni delovi“ retko kada ostaju „određeni“. Očekivanja gotovo uvek imaju tendenciju širenja, što potvrđuju i istraživanja.

Uobičajene greške i zablude menadžera

Studija objavljena u Organisation Behavior and Human Decision Processes pokazuje da saradnici značajno precenjuju važnost brzine odgovaranja na elektronsku poštu koja nije hitna. To se naročito odnosi na onu koja se šalje van „normativnih“ sati, poput noći ili tokom vikenda. Kao da se time dokazuje neka požrtvovanost kompaniji i slično, što naravno uopšte nije slučaj.

Istraživači to zovu „naklonjenost po pitanju hitnog odgovaranja na elektronsku poštu“, što je fenomen bar delimično prouzrokovan činjenicom da brzina odgovora sve više postaje zamena za posvećenost i naporan rad, što je pomalo van pameti, zar ne? Na isti način mnogi menadžeri gledaju na prekovremeni rad, nazovimo to efektom plaćene publike u TV emisijama, gde svi tapšu po ključu, a ne zato što su došli da gledaju svoj omiljeni šou. To baš i nije neki pokazatelj produktivnosti, ali za ne baš pametne i sposobne menadžere jeste.

Bez slanja elektronske pošte van radnog vremena molim!

Kada sve ovo skupite na gomilu, uvidećete da politika i smernice nisu bitne. Važno je ono što očekujete i što praktikujete.

Ako želite da pomognete svojim zaposlenim da izbegnu negativan uticaj elektronskih poruka van radnog vremena, jednostavno ih nemojte slati. Recite ljudima koji rade za vas da ih ne šalju. Naravno, u sve biste mogli da uključite rečenicu poput: „Molim vas, ne osećajte potrebu da odgovorite danas. Možemo da razgovaramo o tome u ponedeljak.“ Čak i ako znaju da neće morati da odgovore, to ne znači da ljudi neće proveriti da li ste slali elektronsku poštu. Jedini način da se smanji anksioznost koju izaziva slanje e-mailova van radnog vremena je da se oni nikada ne štalju van radnog vremena. Samo u tom slučaju se nećemo pitati da li nam je pristigla neka poruka ili ne i samo u tom slučaju ćemo biti mentalno rasterećeni, što zauzvrat znači da ćemo imati mnogo manje šansi da sagorimo na poslu, jer nećemo osećati potrebu da budemo na raspolaganju u svakom trenutku.