Šta su narcisi i kako ih prepoznati?

Povezane objave

• Nobelova nagrada za mir – predsedniku Kolumbije 07/10
• Asertivnošću do uspeha 05/05
• Rat zbog belog luka 20/04

Narcisoidni poremećaj ličnosti poznat je i kao “zaljubljenost u samog sebe”. Osobe sa ovim poremećajem traže pohvale, divljenje i pažnju. I upravo iz tog razloga mogu biti i vrlo manipulativne, pre svega želeći da “ostave” snažan utisak na okolinu. Takvi ljudi veruju da su jedinstveni i specijalni pa pažnju posvećuju “formi, a ne suštini”.

“Narcisi” ne podnose da nisu u centru pažnje, što dovodi do destruktivne komunikacije, a kako bi održali pažnju javnosti na sebi skloni su raznim manipulativnim radnjama.

1. Igra žrtve – tokom konflikta osobe sa ovim poremećajem prebaciće krivicu na sagovornika, kako bi se oni prikazali kao žrtva. I upravo ta taktika učiniće sve oko narcisa da se osećaju loše, kako bi drugi preuzeli svu odgovornost, koja po pravilu i nije njihova. Brisanje lične krivice je od izuzetne važnosti za narcisoidne osobe. Ukoliko budu uhvaćeni u laži ili im se ukaže na grešku koju su napravili, pokušaće, ali i uspeti, da se sagovornik i okolina na kraju njima izvinjava.

2. Spremni su da urade sve – kako bi stigli u centar pažnje učiniće sve što je potrebno, te će i preći granice, a skloni su i da urade nešto nepromišljeno i sve to samo da bi izazvali reakciju drugih.

3. Ne znaju da slušaju – po pravilu narcisi vole da prekidaju druge ljude dok govore, jer je samo njihova priča važna. Te se komunikacija sa takvim ljudima može vrlo lako pretvoriti u monolog jednog zaljubljenika u sebe. A uz to, skloni su impulsivnim reakcijama i naglim promenama raspoloženja. Moguće je da će demonstrativno i iznenada napustiti društvo ili će samo prekinuti razgovor i otići i, opet, samo kako bi bili u fokusu tuđe pažnje.

pročitajte još i: Kako sa toksičnim ljudima?

Prema rečima psihijatara, ovaj “poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja”. Narcisoidne osobe imaju problema kako u radnom okruženju, tako i kada se radi o socijalnom funkcionisanju, ali i u drugim oblastima svakodnevnog života. Poremećaj je uočiljiv u ranom odraslom dobu i adolescenciji.

Simptomi

• preteran osećaj samoživosti
• preokupacija fantazijama bezgraničnog uspeha, moći, briljantnosti, lepote ili idealne ljubavi
• veruju da je su “posebni”
• narcis uviek smatra da ima pravo na nešto
• sebično iskorišćavanje drugih sa ciljem postizanja svojih vlastitih ciljeva
• nedostatak empatije
• često zavide drugima i vjeruju da drugi zavide njima
• pokazuju arogantno, nadmeno ponašanje i stav

Stručnjaci navode i da je ovaj poremećaj češći kod muškaraca nego kod žena, a brojke kažu da od narcisoidnog poremećaja “boluje” 6,2 odsto ljudi.  Ohrabrujuća vest je to što ovaj poremećaj gubi na intezitetu kako ljudi stare, te je moguće da se već do 40. ili 50. godine života gotovo “neutrališu” sve karakteristike narcisoidnosti.

Psihijatri napominju da dijagnozu narcisoidnog poremećaja postavlja specijalista za mentalno zdravlje, ali se ne zna šta su tačni uzroci njegove pojave. Prema najprihvaćenijoj teoriji uzrok bi se morao potražiti u celokupnoj životnoj istoriji osobe, tačnije u spletu bioloških, genetskih, socijalnih i psiholoških faktora. Stručnjaci su saglasni i da će osobe sa ovim poremećaj ličnosti vrlo verovatno isti preneti i na decu.