Kako su luk i strela bili ključni u opstanku ranih ljudi

Povezane objave

• Zašto vlada nestašica suncokretovog ulja i koje su alternative? 20/04
• Dobre strane mirnog ljiljana i zašto ga treba imati u kući 17/01
• Neobeleženi automobili na francuskim putevima koji detektuju prebrzu vožnju 08/04

Ostaci pronađeni u dolini Rone, stari 54.000 godina, najraniji su koji su otkriveni izvan Afrike.

To je oružje čiju je efikasnost pre nekoliko vekova nadvladalo vatreno oružje.

Ipak, luk i strela možda zaslužuju počasno mesto u istoriji naše vrste, kažu naučnici. Oni veruju da je korišćenje luka i strele moglo biti ključno za osvajanje planete od strane Homo sapiensa, pomažući modernim ljudima da izađu iz svoje afričke domovine pre više desetina hiljada godina.

Rani strelci bi mogli da ubiju svoj plen na znatnoj udaljenosti, dok bi u isto vreme davali svojoj ishrani proteinski podsticaj bez ugrožavanja sebe, kažu istraživači. Takođe je postalo jasno da je tehnologija luka i strele drevna, s nekim od najstarijih vrhova strela koji su pronađeni u pećinama u Južnoj Africi i datirani pre oko 64.000 godina.

Izvan Afrike, najraniji dokaz o korišćenju luka i strele bili su neki vrhovi stari 48.000 godina, pronađeni u pećini Šri Lanke pre dve godine. Međutim, sada se očekuje da će se taj datum pomeriti na oko 54.000 godina, nakon što su naučnici, predvođeni Ludovikom Slimakom s Univerziteta u Tuluzu, obelodanili da su otkrili dokaze da su savremeni ljudi kolonizovali pećinu Grotte Mandrin u dolini Rone. Nalazi su uključivali zub savremenog ljudskog deteta i garnitura sićušnih šiljastih kamenih alata koji veoma podsećaju na vrhove strela.

Slimak je rekao da njegov tim još uvek mora da potvrdi da su ovi alati bili vrhovi strela, ali je naglasio da bi dotična tehnologija pružila modernim ljudima ključnu prednost u odnosu na neandertalce koji su tada nastanjivali Evropu.

„Životinja udaljena 100 metara misliće da ste previše udaljeni da biste bili opasni i neće odmah pobeći“, rekao je Slimak. „S lukom i strelom, lako biste mogli da je pogodite. Ono što je podjednako važno je da ćete biti predaleko da vas napadne ako je ranjena i razjarena. Dakle, s lukom i strelom ste mogli bezbedno da lovite i obezbedite više proteina za svoju grupu.”

Profesor Kris Stringer, iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, dodao je da je sada jasno da su luk i strela tehnologija koja je izmišljena u različito vreme u različitim delovima sveta, naglašavajući njen značaj za širenje naše vrste.

„Ključna stvar u pravljenju luka je da zaista morate da poznajete svoje materijale. Morate odabrati vrstu drveta koja ima odgovarajuću fleksibilnost, jer unutrašnjost luka mora da izdrži značajnu kompresiju, dok spolja mora da izdrži istezanje. Takođe su vam potrebni stručni tehničari za pravljenje tetive, vrhova strela i osovine strele. Cela tehnologija zahteva znatnu stručnost.”

Slimak je dodao da su alati otkriveni u Grotte Mandrin visoko standardizovani. „Neandertalci su mogli da naprave veličanstvena kamena oruđa, ali ona su bila jednokratna“, dodao je on. „Nasuprot tome, one koje su napravili savremeni ljudi bile su veoma lagane, kompaktne i ujednačene veličine. Ovo je bila industrija.“

Naselje Grotte Mandrin postavlja datum prvog pojavljivanja modernih ljudi u zapadnoj Evropi oko 12.000 godina ranije od prethodnih procena. Uprkos svojim tehničkim sposobnostima, ovi doseljenici, međutim, nisu preživeli.

Posle perioda od možda 40 godina, znaci prisustva modernih ljudi na Roni nestaju. Pošto je ceo život provela u regionu, ova generacija nestaje iz arheoloških zapisa. Zatim, oko 2.000 godina kasnije, lokaciju su ponovo zauzeli neandertalci. Dakle, šta se dogodilo s tom ranom grupom modernih ljudskih kolonizatora? Slimak veruje da je u naselju Grote Mandrin bilo do 100 muškaraca, žena i dece, potomaka modernih ljudi koji su putovali sa Levanta duž obale Sredozemnog mora.

„Možda ih nije bilo dovoljno da održe svoju biološku snagu i nisu mogli da razmene gene s lokalnim stanovništvom, neandertalcima. To je verovatno zato što nisu imali dovoljno dobre odnose s njima ili zato što je plodnost među njima bila loša.”

Ovu tačku je podržao Stringer. „Ako imate malu grupu muškaraca, žena i dece, verovatno imate veoma mali broj stručnjaka, primera radi onih koji su vešti u pravljenju svakog elementa luka i strela koje su koristili, pojedinaca koji bi znati koje drveće izabrati za pravljenje luka i druge koji bi znali da proizvode tetivu i strele. U tom slučaju, bićete ranjivi ako izgubite jednog ili dva od njih zbog nesreće u lovu ili bolesti. Ako nisu preneli svoju stručnost drugima u grupi, na kraju će vam nedostajati ključno važno znanje.”

Stringer je dodao da je takođe moguće da su klimatske promene mogle uticati na grupu Grotte Mandrin. „Postoji samo nekoliko vrsta drveća čije je drvo dovoljno fleksibilno i snažno za pravljenje lukova. Dakle, ako je došlo do promene klime, ta stabla bi mogla postati ređa ili čak potpuno izumrla, a grupa je možda otkrila da ne može da zameni njihove lukove i strele. Njihovo oslanjanje na njih ostavilo bi ih izloženim i ranjivim.”

Ispostava Grotte Mandrin izgleda kao jedan od nekoliko krajnje neuspešnih pokušaja savremenih ljudi da nasele Evropu pre nego što su konačno zauzeli kontinent. Na lokalitetima u Rumuniji i Češkoj takođe je pronađeno da sadrže ostatke naše vrste od pre 40.000 do 50.000 godina. Međutim, analize kostiju su proizvele genetske profile koji nemaju para među modernim Evropljanima. Kako Stringer kaže: „Ovo su neke od izgubljenih linija naše vrste.“