Zemljino jezgro se hladi brže nego što su to naučnici pretpostavljali

Povezane objave

• 10 modela automobila koje bi njihovi proizvođači najradije zaboravili 21/01
• Predstavljamo – Šta su bitkoini i čemu služe? 03/10
• Bakterija koja je preživela užasne uslove svemira 29/11

Zemljino jezgro se hladi brže nego što smo mislili, otkrili su naučnici, a ovo otkriće bi moglo imati važne implikacije na budućnost naše planete.

Kroz svoju istoriju, Zemlja je postepeno postajala sve hladnija. Pre nekih 4,5 milijardi godina, kada je bila mlada, njena površina je bila samo duboki okean vrele magme; vremenom se to ohladilo i formiralo koru po kojoj danas hodamo.

Taj proces je iza sebe ostavio niz drugih procesa koji našu Zemlju održavaju aktivnom danas, kao što su vulkani i tektonika ploča. Međutim, ostaje misterija koliko se tačno brzo hladi i kada bi to moglo da se završi.

To pitanje je ključno, jer bi moglo da nam kaže kuda ide naša planeta, i kako i kada može da doživi neku vrstu smrti koja će je staviti u status neke neaktivne planete, kao što je to Mars.

Jedan od načina da se odgovori na to pitanje je da dođemo do minerala koji čine granicu između Zemljinog jezgra i njenog plašta. Tamo gde se stena susreće s rastopljenim jezgrom, upravo je ključno mesto gde se odlučuje o brzini tog hlađenja. Međutim, ispitivanje tog sloja je zapravo izuzetno teško, jer se on nalazi izuzetno duboko

U novoj studiji, naučnici su umesto toga u laboratoriji proučili kako materijali koji čine tu granicu mogu da provode toplotu, i iskoristili su ih da bi razumeli šta bi se moglo dešavati unutar naše planete. U centru zbivanja je bio mineral bridžmanit, koji čini veći deo tog sloja. Bili su šokirani kada su otkrili da je zapravo provodljiviji nego što su mislili, što sugeriše da i toplota verovatno brže izlazi iz jezgra.

„Ovaj sistem merenja nam omogućava da pokažemo da je toplotna provodljivost bridžmanita oko 1,5 puta veća od pretpostavljene“, rekao je Motohiko Murakami, profesor ETH u Cirihu koji radi na studiji. Ako se Zemlja brže hladi, onda bi i različiti efekti tog procesa bili izmenjeni. Tektonika ploča, primera radi, mogla bi da se uspori brže nego što smo to pretpostavljali, a taj proces bi u budućnosti mogao samo da se ubrza.

„Naši rezultati bi nam mogli dati novu perspektivu o evoluciji Zemljine dinamike. Oni sugerišu da se Zemlja, kao i druge stenovite planete poput Merkura i Marsa, hladi i postaje neaktivna mnogo brže nego što se očekivalo“, rekao je Murakami. Ali cela priča ostaje misterija. Naučnici se nadaju da će uraditi još istraživanja kako bi razumeli unutrašnjost Zemlje i bolje utvrdili detaljnije razumevanje vremena.