Google menja način na koji nas prati na internetu

Povezane objave

• Leteći automobili 17/04
• Veštačka inteligencija pronašla prisustvo nepoznatog pretka u ljudskom genomu 31/10
• Postoji sličnost među vrstama kojima preti izumiranje 21/03

Radikalno preispitivanje načina na koji kompanija koristi kolačiće izgleda, bar u prvi mah, kao pobeda zagovornika privatnosti.

Evo šta treba da znate

Kolačići su jedan od mnogih spornih sporazuma koje smo sklopili na mreži, gde se privatnost razmenjuje za pogodnost bez potpunog uverenja o posledicama. Kao i kod mnogih aranžmana koji uključuju naše podatke, ovaj dogovor se ponovo piše pod nadzorom regulatora.

Prošle nedelje Google je objavio ažuriranje o tome kako zamenjuje kolačiće u svom Chrome pretraživaču, što je važno jer se dve trećine pregledanja na internetu širom sveta odnosi na Chrome. Jednostavnije rečeno, kolačić je tekstualna datoteka koju veb lokacija ubacuje u vaš pretraživač kada je posetite.

U Velikoj Britaniji i EU, od vas se traži da pristanete na više kolačića kada kliknete na internet lokaciju (i da, vredi proveriti koliko kolačića prihvatate da preuzmete kada date svoju saglasnost).

Novi šef britanske službe za čuvanje podataka, Džon Edvards, rekao je prošle nedelje u programu BBC Radija 4, na Međunarodni dan privatnosti podataka, da nije obožavatelj procesa davanja saglasnosti. „To nije baš efikasan način za rebalans odnosa moći između potrošača i kompanija koje profitiraju od podataka potrošača“, rekao je on.

Kolačići monstrumi

Kolačići identifikuju pojedinačne korisnike tako da veb lokacija može da zabeleži sve žive stvari o vašim aktivnostima. Neke od ovih informacija su korisne, na primer, da li ste se ranije prijavljivali na određeni sajt, tako da ne morate stalno da unosite svoje korisničko ime i lozinku svaki put kada ga posetite u budućnosti. Ova vrsta stvari je poznata kao kolačić prve strane. Međutim, postoje tipovi ove tehnologije poznati kao kolačići trećih lica, koji olakšavaju skladištenje informacija (kao što su vaša istorija pregledanja i vaša lokacija) od strane komercijalnih partnera, često marketinških ili reklamnih preduzeća, zbog čega bi vam moglo biti malo neprijatnije.

Ako označite polje da ste saglasni s kolačićima na bilo kojoj veb lokaciji, bićete iznenađeni brojem onih za oglašavanje i marketing. Kolačići trećih lica, kroz ugovore s više izdavača i internet stranica, mogu da kreiraju profil pojedinačnih korisnika i da vam prikazuju ciljane oglase dok pretražujete više sajtova. Mnogi informativni sajtovi pitaju čitaoce da li mogu da koristi kolačiće, u svrhe kao što je merenje koliko često čitaoci posećuju i koriste izvesni sajt, uz prikazivanje personalizovanih oglasa.

U onome što se čini kao pobeda za zagovornike privatnosti i udarac za izdavače, oglašivače i posrednike koji omogućavaju personalizovane oglase širom interneta, kolačići trećih lica se postepeno ukidaju. Ovo je delimično zbog pritiska regulatora i zakona koji se odnose na privatnost kao što je GDPR. Apple i Mozilla su blokirali kolačiće trećih lica u svojim pretraživačima Safari i Firefox a Google će učiniti isto na Chromeu do 2023.

Ostavljajući FLoC iza sebe

Google zamenjuje kolačiće trećih lica skupom tehnologija koje se nazivaju zaštićeno okruženje privatnosti, a prošle nedelje je objavio da menja jedan od ključnih predloga. Prvobitni plan je bio da se ljudi grupišu u grupe (kohorte) sa sličnim interesovanjima na osnovu njihovih navika pregledanja i omogući oglašivačima da prikazuju oglase tim grupama. Ovo se zove FloC (Federated Learning of Cohorts).

Nakon povratnih informacija iz industrije, koje su uključivale upozorenja da se pojedinci i dalje mogu identifikovati dok pretražuju internet pod FLoC sistemom, Google sada predlaže drugačiji sistem. Zove se „Topics“ (Teme), u kojima Chrome pregledač beleži vaša najveća interesovanja za tu nedelju na osnovu vaše istorije pregledanja i registruje ih u pregledaču (kao kolačić) u širokim kategorijama kao što su „fitnes“ ili „putovanja“, koje su ograničene u broju.

Oglašivači i izdavači mogu da pristupe ovim podacima preko API-ja pretraživača, koji je izvor informacija na koji mogu da koriste. Zatim, kada korisnici posete sajt koji se registrovao na sistem, tri „teme“ korisnika od interesa se dele sa sajtom i njegovim oglašivačima, omogućavajući sajtu da prikazuje oglase koji odražavaju interesovanje korisnika za, na primer, rok muziku ili automobile.

Google je saopštio da teme neće uključivati osetljive kategorije kao što su pol ili rasa, a sistem će omogućiti korisnicima da ih vide, uklone sve što im se ne sviđa ili potpuno onemoguće funkciju. Teme se brišu svake tri nedelje. U Ujedinjenom Kraljevstvu, Agencija za zaštitu konkurencije i tržišta i Kancelarija poverenika za informacije razmatraju predloge iz perspektive konkurencije i privatnosti (tj. da li postoje nedostaci za Googleove rivale u pružanju onlajn oglasa i da li će podaci korisnika biti zloupotrebljeni).

Suparnici su takođe zabrinuti da Google, koji je rekao da će se drugi delovi njegovog poslovanja, poput YouTubea, pridržavati ovih promena, i dalje ima osnovnu prednost zbog ogromne količine postojećih podataka koje ima o korisnicima.

Vinaj Gol, direktor Google proizvoda zadužen za projekat „sandbox“, kaže: „Razvili smo ove nove predloge na otvorenom, tražeći povratne informacije na svakom koraku kako bismo osigurali da rade za sve, osim za povlašćeni tretman ili prednost u odnosu na Googleove reklamne proizvode ili na Googleove sopstvene sajtove.”

Prema Open Rights Group, koja se zalaže za digitalna prava ljudi, Googleglovi novi predlozi signaliziraju kraj zlatne groznice podataka pod kolačićima trećih strana.

„Sprovođenje bihejvioralnog profilisanja u pretraživaču moglo bi da predstavlja alternativu postojećem modelu bez podataka za sve, gde se vaše aktivnosti pregledavanja emituju hiljadama nepoznatih posrednika“, kaže Marijano deli Santi, službenik za pravne poslove i politiku u ORG-u. Međutim, ORG je i dalje zabrinut zbog nekoliko problema, uključujući nedostatak podrazumevane opcije, zbog koje bi pregledač bio izostavljen iz šeme, osim ako ne odluče da budu uključeni. Ovo je još uvek profilisanje ponašanja, kaže ORG. Gol dodaje: „Pokrenuli smo inicijativu Privacy Sandbox kako bismo poboljšali privatnost na internetu za korisnike, a teme će im omogućiti  da imaju veću kontrolu nad relevantnim oglasima bez deljenja osetljivih detalja kao što su pol ili rasa.

Niko nije srećan, tako da svi pobeđuju

To je velika promena za industriju digitalnog oglašavanja.

Farad Diveča, generalni direktor britanske agencije za digitalni marketing Accuracast, pita se da li će ta smena nekoga zadovoljiti. „Zastupnici privatnosti će smatrati da to još uvek nije sasvim dovoljno, jer postoje razlozi zašto ovo još uvek prati ponašanje. A sa druge strane, oglašivači će reći da im oduzimate stvari. I oduzimate im mogućnost da ciljaju konkretno na koga žele.”

Pol Banister, direktor strategije u američkoj firmi za upravljanje digitalnim oglasima Cafe Media, kaže da je zamah ipak u privatnosti. „Mislim da je klatno ovde zamahnulo prilično daleko prema privatnosti. Ali on dodaje: „Budući da je lakše razumeti sistem tema, nadamo se da će to više biti nešto zbog čega će se korisnici osećati dobro. A ako su korisnici zadovoljniji rezultatom, to je bolje za oglašivače, jer to nagoni ljude da više podržavaju ono za šta se njihovi podaci koriste. Ovo bi mogao biti samo početak, kako korisnici interneta postaju sve svesniji kompromisa između privatnosti i pogodnosti, a regulatori nastavljaju da izazivaju marketinšku industriju na koju se oslanja veliki deo profita u tehnologiji, klatno bi se moglo dalje pomeriti.