Razlog više da budete srećni: optimisti žive duže

Povezane objave

• Koje namirnice čuvaju zdravlje očiju? 17/12
• Prepisivanje lekova u odnosu na genetiku pacijenta 29/03
• Šta izbor hrane govori o našem raspoloženju? 25/09

Oni sa pozitivnim stavom prema životu mogu smanjiti nivo anksioznosti izbegavanjem ulaženja u konflikte.

Ljudi koji imaju ružičasti pogled na svet možda žive zdravije i duže, jer imaju manje stresnih događaja sa kojima se suočavaju, sugeriše novo istraživanje.

Naučnici su otkrili da, dok optimisti reaguju na stresne situacije i oporavljaju se od njih na isti način kao pesimisti, optimisti bolje emocionalno prolaze, jer doživljavaju manje stresnih događaja u svakodnevnom životu.

Nejasno je kako optimisti minimizuju svoju dozu stresa, ali istraživači veruju da oni ili izbegavaju svađe, gubljenje ključeva, saobraćajne gužve i druge nevolje, ili ih jednostavno ne doživljavaju kao stresne poput na stres senzitivnijih ljudi.

Čaša do pola puna

Prethodne studije su pronašle dokaze da optimisti žive duže i zdravije, ali istraživači ne razumeju u potpunosti zašto bi stav „do pola puna čaša“ mogao doprineti zdravom starenju.

„S obzirom na prethodni rad koji povezuje optimizam sa dugovečnošću, zdravim starenjem i manjim rizikom od ozbiljnih bolesti, činilo se kao logičan sledeći korak da se prouči da li optimizam može da zaštiti od efekata stresa među starijim osobama“, rekla je dr Levina Li, klinički psiholog u Bostonskom zdravstvenom sistemu za pitanja veterana i docent psihijatrije na Univerzitetu u Bostonu.

Li i njene kolege analizirale su informacije koje su dala 233 muškarca koji su imali najmanje 21 godinu kada su se upisali u studiju o normativnom starenju u SAD između 1961. i 1970. Ankete iz 1980-ih i 90-ih procenjivale su nivoe optimizma muškaraca.

Između 2002. i 2010. godine, završili su do tri osmodnevna dnevnička zapisa koji su beležili njihovo raspoloženje i sve stresne situacije na koje su naišli.

Istraživači su sumnjali da bi se optimisti mogli brže oporaviti od pesimista i brže se vratiti u dobro raspoloženje nakon nekog stresnog događaja. Ipak, podaci to nisu potvrdili.

„Otkrili smo da su optimističniji muškarci prijavili da imaju manje dnevnih izazivača stresa, što delimično objašnjava njihov niži nivo negativnog raspoloženja“, rekao je Li. „To nam je sugerisalo da su možda optimističniji muškarci ili ograničili svoju izloženost stresnim situacijama, ili da su manje skloni da percipiraju ili etiketiraju situacije kao stresne.“

Iako se studija objavljena u Journals of Gerontology fokusirala na starije muškarce, Li je rekla da očekuje da će rezultati važiti i za starije žene. „Manje se zna o starosnim razlikama u ulozi optimizma u zdravlju“, dodala je ona.

Nivoi optimizma ili pesimizma obično su prilično stabilni u životima ljudi, ali Li veruje da postoje načini da se podstakne ružičastiji izgled za one koji to žele.

„Jedan od načina da postanete optimističniji je da razvijete svest o tome kako interno reagujemo na situaciju ili procenjujemo situaciju“, rekla je ona. „Često naša automatska reakcija uključuje negativnu procenu ili najgori scenario. Biće korisno da uhvatimo sebe kako radimo to, a zatim pokušamo da smislimo različite načine da pristupimo situaciji.

„Optimističnija misao ne znači biti „dete cveća“ ili ignorisati rizike, što je uobičajena zabluda o optimizmu. To može uključivati priznavanje naših snaga, prepoznavanje prošlih primera uspeha i oblasti nad kojima imamo kontrolu, tako da možemo doći do pozitivnijeg i sigurnijeg pogleda“, dodala je ona.

Profesor Endrju Steptou, šef odeljenja za bihejvioralne nauke i zdravlje na UCL, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da optimisti mogu zaista voditi život bez problema nego pesimisti.

S njima je možda lakše slagati se nego s pesimistima, tako da ređe upadaju u sukobe, na primer, ili je jednostavno manje verovatno da će dnevne incidente posmatrati kao stres.

„Ako ste optimistični, čini se prilično verovatnim da relativno trivijalne događaje u svom životu nećete smatrati stresnim“, rekao je on.

Međutim, teško je reći šta nalazi znače za dobrobit, dodao je.

„Postoje dokazi da su veći optimizam i manje pesimizma povezani sa smanjenim rizikom od budućeg lošeg zdravlja.

„Ovo bi moglo biti povezano sa načinom života, većom fizičkom aktivnošću, boljom ishranom, manje pušenja, iako optimizam ima i biološke korelacije, kao što je niža sistemska upala, koja može zaštititi zdravlje.