Ljudi imaju lažan osećaj da su bezbedni od Covida kada su među prijateljima

Povezane objave

• Koje je najhladnije mesto u našem Sunčevom sistemu? 17/04
• Sok od cvekle podmlađuje mozak 24/10
• Koji sastojci čine gazirana pića nezdravim? 16/03

Istraživanja pokazuju da ljudi veruju da je manja verovatnoća da će dobiti virus od prijatelja i porodice nego od stranaca.

Prisustvo prijatelja i porodice može uljuljkati ljude u lažni osećaj sigurnosti kada je u pitanju Covid, otkrili su istraživači

Stručnjaci su uvideli da oni koje su Covidom zarazili prijatelji ili članovi porodice, smatraju da postoje manje šanse da se ponovo zaraze, nego oni kojima su virus preneli poznanici ili stranci.

Tim s Univerziteta Carlos III u Madridu, u Španiji, kaže da njihovi eksperimenti takođe sugerišu da je ovaj takozvani „efekat prijateljskog štita” jači među onima koji su politički konzervativni, a ne liberalni.

„Ograničavanje interakcija na bliske prijatelje i članove porodice uobičajena je zaštitna mera za smanjenje rizika od prenosa Covida-19, ali rezultati studije pokazuju da ova praksa takođe nenamerno stvara druge probleme, jer ljudi imaju tendenciju da vide smanjene zdravstvene rizike i da se upuštaju u potencijalno opasne obrasce zdravstvenog ponašanja“, navode autori.

Čini se da se nalazi povezuju s onim što je poznato kao „paradoks intimnosti“, odnosno ideja da oni među kojima se osećamo najbliskijim i najbezbednijim mogu zapravo predstavljati najveći rizik.

Stručnjaci su ranije pokretali ovo pitanje u vezi s okupljanjima prijatelja i porodice tokom Božića i drugih prilika tokom pandemije Covida, uz zabrinutost da ljudi imaju tendenciju da odbace oprez među onima koji su im bliski, što povećava rizik od širenja infekcije.

Istraživači, profesorka Eline De Vris i doktorka Hjundžang Kristal Li, izvele su seriju onlajn eksperimenata koji su uključivali učesnike u SAD, sprovevši program koji je uključivao učesnike iz SAD. U jednom zadatku, tim je podelio 495 učesnika u dve grupe i zamolio ih da zapišu nekoliko misli o prijatelju ili poznaniku. Zatim su zamoljeni da pročitaju paragraf u kojem se sugeriše da nezdrava hrana povećava rizik od teškog Covida, za razliku od sredstava za dezinfekciju i maski, pre nego što im je ponuđena specijalna ponuda u onlajn prodavnici za čokoladice i čipsove ili maske za lice, dezinfekcione maramice i sredstva za dezinfekciju ruku.

Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of Experimental Psychology: Applied, otkrivaju da je 27% onih koji su pisali o prijatelju izabralo brzu hranu, u poređenju sa 21% onih koji su pisali o poznaniku.

U drugom zadatku koji je uključivao 262 osobe koje ranije nisu imale Covid, tim je pronašao ljude od kojih je zatraženo da zamisle da dobiju bolest od prijatelja koji je planirao da potroši u proseku 9,28 dolara na stvari kao što su maske ili sredstvo za dezinfekciju ruku u naredna dva meseca, što je oko polovina planiranog kod onih koji su zamišljali da će ih zaraziti poznanik ili stranac.

Profesor Stiven Rajčer s Univerziteta Sent Endrjuz, član potkomiteta Sage za savetovanje o bihejvioralnim naukama, koji nije bio uključen u novi rad, rekao je da je studija dodala težinu dugom nizu istraživanja koja su došla do sličnih zaključaka.

Međutim, on je rekao da uprkos tome što su stručnjaci pokrenuli ovo pitanje, ministri u Velikoj Britaniji su više puta podržavali ideju da oni koji su nam poznati predstavljaju manji rizik. Na primer, ministar Džejkob Ris-Mog rekao je da poslanici konzervativaca ne moraju da nose maske tokom debata u Donjem domu jer su se poznavali i imali „druželjubiv, bratski duh“.

Rajher je rekao da su studije takođe otkrile da ljudi ne samo da više veruju prijateljima, već više veruju i članovima iste grupe, kao što su navijači istog fudbalskog tima, čak i kada su stranci.

„Ne postoji moralna presuda povezana sa zarazom. Covid može imati svako, bilo prijatelj ili neprijatelj, poznanik ili stranac“, rekao je Rajher. “I, paradoksalno, što više pretpostavljamo da ‘ljudi poput nas’ neće imati virus, veća je verovatnoća da ćemo ga dobiti od njih.”