Šef Airbusa kaže da je vodonik ultimativna solucija kao avionsko gorivo ali još uvek na “dugom štapu”

Povezane objave

• Šta treba da znamo o hvatanju ugljen-dioksida iz atmosfere 11/11
• Predstavljanje najboljih maturskih radova 18/02
• Otkrivena zaleđena voda na površini Meseca? 28/08

Vazduhoplovstvo bi se moglo suočiti sa značajnim izazovima ako ne bude u stanju da se dekarbonizuje na vreme, kaže izvršni direktor Airbusa, koji je dodao da avioni na vodonik predstavljaju „ultimativno rešenje“ na srednjoročnom i dugoročnom planu.

Gijom Fauri,  koji je govorio nakon što je njegova firma izdala saopštenje o poslovanju ranije u toku dana, rekao je da će se avio-saobraćaj „potencijalno suočiti sa značajnim preprekama ako ne uspemo da ga dekarbonizujemo odgovarajućim tempom”.

Negativan ekološki otisak avijacije je značajan, a Svetski fond za divlje životinje (WWF) ga opisuje kao „jedan od najbrže rastućih izvora emisije gasova staklene bašte, koji podstiču globalne klimatske promene“. WWF takođe kaže da je putovanje avionom „trenutno najintenzivnija aktivnost koju pojedinac može da napravi“.

Fauri je izložio niz oblasti na koje se Airbus fokusirao. To uključuje obezbeđivanje da avioni sagorevaju manje goriva i emituju manje ugljen-dioksida. Pored toga, avion koji je kompanija isporučila sada je imao sertifikovani kapacitet za 50% održivog avio-goriva u svojim rezervoarima.

„Moramo da vidimo da se industrija SAF-a kreće napred, da se razvija, da se razvija na taj način da služi avio-kompanijama i da bude u mogućnosti da koristi taj kapacitet od 50% SAF-a“, rekao je on, misleći na industriju održivog avionskog goriva. “Ići ćemo na 100% do kraja decenije.”

Gore navedeno predstavlja „veoma važan deo onoga što radimo“, rekao je Fauri. „Sledeći plan gleda u srednjoročnu i dugoročnu budućnost, da se na tržište lansira avion na vodonik, jer je ovo zaista krajnje rešenje“, kaže on, napominjući da će biti potrebno mnogo inženjerskih, istraživačkih i obaveza vezanih za investicije.

U septembru 2020. godine, Airbus je objavio detalje o tri konceptna „hibridno-vodonična“ aviona, rekavši da bi mogli da uđu u upotrebu do 2035. godine. Istog meseca je avion s vodoničnim gorivnim ćelijama, sposoban da prevozi putnike, završio svoj prvi let.

Iako postoji uzbuđenje u nekim krugovima zbog vodoničnih aviona i njihove sposobnosti da potencijalno smanje negativan ekološki uticaj avijacije na životnu sredinu, potrebno je obaviti znatnu količinu posla da bi se tehnologija komercijalizovala i proširila.

Prošlog oktobra, izvršni direktor Ryanaira, Majkl O’Liri delovao je oprezno kada su u pitanju izgledi za nove i inovativne tehnologije u sektoru.

„Mislim da bi ponovo trebalo da budemo iskreni“, rekao je. „Svakako, što se tiče sledeće decenije… mislim da nećete videti nijednu novu tehnologiju, jer ne postoji ona koja će zameniti… ugljenik, mlaznu avijaciju.

Ne vidim dolazak… vodoničnih goriva, ne vidim dolazak održivih goriva, ne vidim dolazak električnih pogonskih sistema, svakako ne pre 2030. godine“, dodao je on.

Na frontu održivog avio-goriva, Faurijevi komentari predstavljaju najnoviji dodatak diskusiji koja je poslednjih godina postala sve važnija, jer raste zabrinutost oko održivosti.

Iako Agencija za bezbednost vazduhoplovstva Evropske unije kaže da ne postoji „jedna međunarodno dogovorena definicija“ u vezi s održivim avionskim gorivom, sveobuhvatna ideja je da se ono može koristiti za smanjenje emisije koju proizvode avioni.

Što se tiče sadržaja, Airbus je ranije opisao održiva vazduhoplovna goriva kao ona koja su „napravljena od obnovljivih sirovina“. U njemu se navodi da su najčešće sirovine „na bazi žitarica ili prerađenog jestivog ulja i životinjske masti“.

Prošle nedelje, generalni direktor Međunarodnog udruženja vazdušnog saobraćaja rekao je da će potrošači biti spremni da plate dodatne troškove povezane sa korišćenjem održivog avionskog goriva.

„Održiva goriva su otprilike dvostruko skuplja od onoga što sada plaćate… tradicionalni kerozin za mlazne avione, tako da predstavlja značajno povećanje osnovice troškova avio-industrije“, rekao je Vili Volš. „I na kraju, potrošači će to morati da plate, to je previše da bi industrija mogla da podnese.“

Dugoročno, oni će jasno prepoznali o čemu se radi. „Ovo je tako važno pitanje. Na kraju, oni će biti spremni da plate dodatno“, dodao je on.