Manje sna, ali više vremena

27/03/2021 13:23

Manje sna, ali više vremena

U nedelju, 28. marta, počinje letnje računanje vremena, te kazaljke časovnika treba sa 2 pomeriti na 3 sata, a ono će trajati do poslednjeg vikenda u oktobru. Razlog ovog pomeranja sata je kako bi ljudi što bolje iskoristili dnevno svetlo.

Kako je objašnjeno, pomeranje sata napred – nazad ne znači da se produžava dnevno svetlo, ono traje koliko traje, već mi treba da mu se prilagodimo i što bolje iskoristimo.

U januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16 časova, dok u julu, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Pa kako ljudi ne bi tokom leta gubili oko dva sata za svoje aktivnosti, kazaljke na časovnicima treba pomerati. Ovo pitanje “kliznog vremena” regulisano je zakonom u većini država sveta.

pročitajte još i zanimljive činjenice o vremenu

Ideja

Ideja o nadoknadi vremena stara je oko 200 godina, a smislio ju je Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda. On je 1895. godine predložio Kraljevskom društvu u Velingtonu letnje pomeranje, međutim predlog tada nije usvojen.

Deceniju kasnije, nezavisno od Hadsona, iste stvari dosetio se britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. On je pokrenuo kampanju za uvođenje tkz. britanskog letnjeg vremena. Njegovu ideju su usvojili, najpre, liberalni poslanici u engleskom parlamentu, a kasnije se za nju zainteresovao i sam Vinston Čerčil.

Iako, zbog smrti, Vilet nije dočekao epilog, njegov predlog je prva prihvatila Nemačka, koja je 1916. godine zakonom regulisala pomeranje sata. Primer su ispratili i Britanci 1921. godine, a zatim i ostale evropske države, o koncu i Amerika.

S druge strane, prema zapisima u Starom Rimu su, takođe, skraćivali sate, a dokaz tome su pronađeni različiti peščani i vodeni satovi za različite mesece.

Sadašnjica

Čak 110 od 192 države u svetu koristi letnje vreme, a takvo računanje se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta. U bivšoj Jugoslaviji letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Međutim, kao i sve drugo i računanje vremena je zapadalo u krizu. Te su tako posle 1918. godine pojedine zemlje prestale sa pomeranjem sata, ali su ga ponovo uvele tokom naftne krize 1970-tih.

Iako većina zemalja pomera časovnike, ne postoji planetarni sistem prelaska, već to države rešavaju lokalno. Takav koncept može biti otežavajuća okolnost ljudima koji putuju vozovima. A do 1911. godine razlika u vremenu između Francuske i Britanije bila je oko devet minuta, pa su satovi na železničkoj stanici u Parizu kasnili pet minuta kako bi putnici stigli na voz.

Inače, prošlog marta Evropski parlament je većao da se od 2021. godine ukida pomeranje kazaljki na satu, no nije poznato ko je od članica taj predlog počeo da primenjuje. U Srbiji  se ono i dalje primenjuje.

 

 

 

27/03/2021 13:23

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments