Unutrašnjost Zemlje nije ujednačena gomila slojeva. Duboko u njenom debelom srednjem sloju leže dve kolosalne amorfne gomile termohemijskog materijala. Do danas naučnici još uvek ne znaju odakle obe ove ogromne strukture potiču ili zašto su tako različite visine, ali se
Duboko ispod Zemljine kore, pored debelog omotača i tečnog spoljašnjeg jezgra, leži lopta od čvrstog unutrašnjeg jezgra prečnika 1.220 kilometara. Međutim, nova studija je sugerisala da unutrašnje jezgro uopšte nije čvrsto, već da formira “superjonsko stanje” s vodonikom, kiseonikom i
Zemljino jezgro se hladi brže nego što smo mislili, otkrili su naučnici, a ovo otkriće bi moglo imati važne implikacije na budućnost naše planete. Kroz svoju istoriju, Zemlja je postepeno postajala sve hladnija. Pre nekih 4,5 milijardi godina, kada je
Zemlja nije uvek bila „uspravna“. Ispostavilo se da se kora naše planete prevrnula na stranu i vratila u prvobitni položaj pre oko 84 miliona godina, u okviru fenomena koji su istraživači nazvali „kosmički jo-jo“. Pravi naziv za prevrtanje je pravo
Zemljino „čvrsto“ unutrašnje jezgro bi zapravo moglo biti kašasto, kažu naučnici. Preko pola stoleća naučna zajednica je smatrala da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsta lopta koja se sastoji od komprimovane legure gvožđa, okružena od strane tečnog spoljnog jezgra. Međutim,
© 2014-2020 Sva prava zadržana.
