Zemlja se “preturila” na stranu pre 84 miliona godina

Povezane objave

• Singapur: Počele vožnje taksija bez vozača 04/10
• Naučnici obučili pčele da osete Kovid19 07/05
• Ove proizvode za negu izbegavajte nakon vežbanja! 04/01

Zemlja nije uvek bila „uspravna“. Ispostavilo se da se kora naše planete prevrnula na stranu i vratila u prvobitni položaj pre oko 84 miliona godina, u okviru fenomena koji su istraživači nazvali „kosmički jo-jo“.

Pravi naziv za prevrtanje je pravo polarno lutanje (TPW), koje se dešava kada se spoljni slojevi planete kreću oko jezgra, naginjući koru proporcionalno u odnosu na osu kosmičkog tela.

Neki istraživači su i ranije procenjivali da se TPW dogodio na Zemlji kasno u periodu krede, pre između 145 i 66 miliona godina, ali o tome se žestoko raspravljalo, navodi se u izjavi istraživača.

Međutim, nova studija argumentovano sugeriše da se TPW zaista dogodio na Zemlji. Naime, istraživači su mapirali drevno kretanje Zemljine kore, posmatrajući podatke o magnetnom polju, zarobljene unutar drevnih fosilizovanih bakterija. Otkrili su da je planeta nagnuta za 12 stepeni u odnosu na osu od pre oko 84 miliona godina, pre nego što se potpuno vratila u prvobitni položaj u narednih pet miliona godina.

„Ovo zapažanje predstavlja najnoviji dokaz o postojanju velikog TPW-a i dovodi u pitanje ideju da je Zemljina osa okretanja bila uglavnom stabilna u proteklih 100 miliona godina“, napisali su istraživači u svom radu, objavljenom 15. juna u časopisu Nature.

Kosmički jo-jo

Zemlja se sastoji od četiri glavna sloja: čvrstog unutrašnjeg jezgra, tečnog spoljašnjeg jezgra, omotača i kore. Tokom TPW-a, cela planeta bi izgledala kao da je prevrnuta na bok, ali u stvarnosti su se pomerili samo najudaljeniji slojevi.

„Zamislite da gledate Zemlju iz svemira, TPW bi izgledao kao da se Zemlja prevrće na stranu“, rekao je koautor Džo Kiršvink, geobiolog sa Tokijskog instituta za tehnologiju u Japanu i profesor na Kalifornijskom institutu za tehnologiju . „Ono što se zapravo dešava je da se cela stenovita školjka planete okreće oko tečnog spoljašnjeg jezgra.”

Pojedinačni delovi najudaljenijih slojeva Zemlje se konstantno kreću i menjaju, dok se tektonske ploče sudaraju i podvlače jedna ispod druge. Međutim, tokom TPW-a, spoljni slojevi se kreću zajedno, kao jedna celina.

Kao posledica ovog fenomena, nagib Zemljine kore ne bi rezultirao bilo kakvom većom tektonskom aktivnošću ili drastičnim promenama u glavnim ekosistemima. Umesto toga, bio bi to postepeni proces koji ne bi uticao na dinosauruse i druga živa bića koja tumaraju po površini.

Zemljino elektromagnetno polje je bilo statičko tokom TPW-a, jer ga stvara tečno unutrašnje jezgro, koje bi ostalo na mestu.

Dakle, umesto da se pomeraju magnetni polovi, geografski polovi počinju da lutaju.

Fosilizovani magneti

Da bi testirali da li je Zemlja prošla kroz TPW tokom krede, istraživači su se okrenuli magnetnim mineralima u naslagama krečnjaka u Italiji.

„Ove italijanske sedimentne stene su posebne i veoma pouzdane, jer su magnetni minerali zapravo fosili bakterija koje su formirale lance mineralnog magnetita“, rekla je u saopštenju koautorka Sara Slocnik, geobiolog sa Dartmut koledža u Nju Hempširu.

Magnetit je visokomagnetni oblik oksida gvožđa. Neke vrste bakterija mogu stvoriti lance sićušnih kristala magnetita, koji se prirodno orijentišu prema Zemljinom magnetnom polju u vreme njihovog stvaranja. Kada su određene bakterije uginule i fosilizovale se tokom perioda TPW-a, ovi magnetitni lanci su se zaključali tamo gde su bili.

Pošto se Zemljina kora pomerala tokom TPW-a, a ne njeno magnetno polje, ovi magnetni fosili (koji su ostali u površinskim slojevima planete) otkrili su koliko se kora pomerala u odnosu na Zemljino magnetno polje tokom vremena. Tim je otkrio da se Zemljina kora pomerila za skoro 25 stepeni tokom perioda od 5 miliona godina.

Istraživači veruju da njihova otkrića sada rešavaju pitanje da li se tokom perioda krede desio TPW.

„Tako je osvežavajuće videti ovu studiju sa svojim obimnim i lepim paleomagnetskim podacima“, rekao je u saopštenju Ričard Gordon, geofizičar sa Univerziteta Rajs u Hjustonu koji nije bio uključen u studiju.