Jedan meteor je prešao prilično dug put od svoje “kuće” da bi posetio Zemlju. Istraživači su otkrili prvi poznati međuzvezdani meteor koji je ikada udario u Zemlju, prema nedavno objavljenom dokumentu svemirske komande Sjedinjenih Država. Međuzvezdani meteor je svemirska stena
Supernova koja je pokrenula rađanje Sunčevog sistema ponovo je stvorena u laboratoriji pomoću lasera i lopte od pene. Molekularni oblaci, poput onog koji je sadržavao gradivne blokove koji su doveli do stvaranja Sunca i planeta, mogu zauvek ostati u stanju
Ogroman objekat kreće se prema sredini Sunčevog sistema, ali će se zaustaviti pre nego što stigne do nas. NASA je uočila rekordno veliku kometu koja se približava Zemlji. Njeno ledeno jezgro je veće od bilo čega ranije viđenog, ima oko
Kometa dvostruko veća od asteroida koji je uništio dinosauruse, s vremena na vreme se opasno približava našoj planeti. Svake godine posmatrači zvezda izvlače svoje teleskope s uzbuđenjem da bi posmatrali meteorske kiše Perseida u julu i avgustu, što zapravo mogu
Unutrašnjost Zemlje nije ujednačena gomila slojeva. Duboko u njenom debelom srednjem sloju leže dve kolosalne amorfne gomile termohemijskog materijala. Do danas naučnici još uvek ne znaju odakle obe ove ogromne strukture potiču ili zašto su tako različite visine, ali se
Planeta Zemlja postoji više od 4,5 milijardi godina, ali šta je s ljudima? Tokom 99,998% istorije naše planete ljudi uopšte nisu postojali. Nakon neprekinutog niza života na ovoj planeti, koji se proteže više od četiri milijarde godina, vrsta homo sapiens
Gledanje u noćno nebo može izazvati osećaj čuđenja u vezi s mestom čovečanstva u Univerzumu. Ipak, to nije sve što nam pada na pamet. Ako ste upoznati s udarima asteroida poput onog koji je zbrisao dinosauruse, onda čak i prolazni
Hemijske promene unutar Marsovog jezgra dovele su do gubitka magnetnog polja. To je zauzvrat dovelo do toga da izgubi svoje okeane. Ali kako? Magnetna polja pomažu planeti da zadrži svoje okeane. Ako planeta ikada izgubi svoje magnetno polje, sledeća je
Mesečevo kamenje sugeriše da je možda bila ovde sve vreme. Voda koju Zemlja poseduje možda je bila ovde od samog formiranja planete, što znači da nije isporučena kasnije u sudarima s ledenim kometama, otkriva nova studija. Istraživanje je analiziralo Mesečeve
Tokom svog postojanja od 4,5 milijardi godina, u Zemlju su udarile na stotine velikih asteroida, bombardujući njenu površinu. Najmanje 190 od ovih sudara ostavilo je kolosalne ožiljke koji su i danas vidljivi. Međutim, ne može svaki svemirski kamen koji uđe
© 2014-2020 Sva prava zadržana.
