Kako je Zemlja dobila svoju vodu?

Povezane objave

• Naučnici otkrili najveći krater na Zemlji star manje od 100.000 godina 04/03
• Uskoro – tablete protiv karijesa! 14/03
• Sve više mašina za “krpljenje” slomljenog iPhone-a 09/06

Mesečevo kamenje sugeriše da je možda bila ovde sve vreme.

Voda koju Zemlja poseduje možda je bila ovde od samog formiranja planete, što znači da nije isporučena kasnije u sudarima s ledenim kometama, otkriva nova studija.

Istraživanje je analiziralo Mesečeve stene koje je na Zemlju doneo program Apolo, što bi moglo da rasvetli najranije dane naše planete. Iako je više od 70% Zemljine površine prekriveno vodom, naša planeta je u stvari relativno siromašna ovom za život neophodnom tečnošću, kao i drugim isparljivim molekulima u poređenju s većinom drugih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, kaže glavni autor studije Lars Borg, planetarni naučnik u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermor.

Naučnici su dugo raspravljali o tome kako je Zemlja došla do vode koju poseduje. Preovladavaju dva glavna scenarija, i oba uključuju drevne kosmičke udare, od kojih je najozloglašeniji doveo do sudara proto-Zemlje sa stenom veličine Marsa nazvanom Teja, koja je pomogla da se rodi Mesec, rekao je Borg.

U prvom scenariju, „Zemlja je rođena suva i nasledila je svoju vodu dodavanjem materijala iz tela bogatih njom, kao što su komete i primitivni meteoriti“, rekao je Borg. „U drugom scenariju, Zemlja se formirala s obiljem isparljivih elemenata, koji su slični prosečnom Sunčevom sistemu, ali većinu njih je izgubila tokom džinovskog udara koji je formirao Mesec.

Da bi pomogli u rešavanju ove misterije, naučnici su analizirali kamenje s Meseca prikupljeno tokom misija Apolo. Istraživači su se fokusirali na nivoe rubidijuma-87, koji je isparljiv i radioaktivan, i stroncijuma-87, stabilnog proizvoda njegovog radioaktivnog raspada.

Istraživači su otkrili da su nivoi stroncijuma-87 bili relativno niski u lunarnim planinskim stenama koje su kristalisale pre oko 4,35 milijardi godina, što sugeriše da su nivoi rubidijuma-87 i drugih isparljivih materija bili na sličan način niski na Zemlji i na Mesecu kada su se formirali. Međutim, taj zaključak je u suprotnosti s obe glavne teorije o tome kako je Zemlja dobila vodu.

„Naš rad sugeriše da su se Zemlja i Mesec formirali s približno istim količinama isparljivih elemenata kao i danas“, rekao je Borg. „To ne znači da komete i meteoriti nisu dodavali vodu Zemlji, već jednostavno da je većina vode nasleđena od materijala od kojih su nastali Zemlja i Mesec.

Ovi nalazi sugerišu da su i Teja i proto-Zemlja bili krajnje osiromašeni isparljivim jedinjenjima pre masivnog sudara. Ovo zauzvrat nagoveštava da su oba tela nastala u unutrašnjem Sunčevom sistemu relativno kasno u njegovoj istoriji, nakon pre 4,45 milijardi godina, kada je toplota mladog Sunca spržila mnoge isparljive supstance iz ovih tela, rekli su istraživači.

Ova otkrića mogu takođe pomoći da se objasne druge misterije u vezi sa poreklom Zemlje i Meseca. „Ovo uključuje objašnjenje zbunjujućeg zapažanja da Zemlja i Mesec imaju slične izotopske sastave kiseonika, hroma i titanijuma, kada većina modela formacije predviđa da bi trebalo da budu različite”, rekao je Borg.

U budućnosti, ova nova otkrića mogu pomoći istraživačima da bolje modeliraju džinovski uticaj koji je pomogao u stvaranju Zemlje i Meseca. Na primer, saznanje da i Teja i proto-Zemlja potiču iz unutrašnjeg Sunčevog sistema „može postaviti neka dodatna ograničenja na relativne brzine ovih tela“, rekao je Borg.