Kometa dvostruko veća i četiri puta brža od asteroida koji je uništio dinosauruse preti Zemlji

Povezane objave

• Otkrivena nova čestica u CERN-u 14/10
• Projekat Galileo: potraga za vanzemaljskim artefaktima u Sunčevom sistemu 22/03
• YouTube u borbi protiv spam komentara 27/07

Kometa dvostruko veća od asteroida koji je uništio dinosauruse, s vremena na vreme se opasno približava našoj planeti.

Svake godine posmatrači zvezda izvlače svoje teleskope s uzbuđenjem da bi posmatrali meteorske kiše Perseida u julu i avgustu, što zapravo mogu da zahvale Svift-Tatlovoj kometi.

Perseidi, koji nam se čine kao prelepe zvezde padalice koje osvetljavaju noćno nebo, zapravo su ogroman tok svemirskog otpada kroz koji naša planeta povremeno prolazi. Ovaj tok koji se proteže na više od 15 miliona kilometara kroz svemir, proizvod je komete Svift-Tatl.

Šta je Svift-Tatlova kometa?

Svift-Tatl (zvanično označena 109P/Svift-Tatl) je periodična kometa koja kruži oko našeg Sunca svake 133 godine.

Komete su „kosmičke snežne grudve smrznutih gasova, kamenja i prašine“, navodi NASA. Napravljene su od ostataka formiranja Sunčevog sistema.

Kada se kometa približi Suncu, ona formira „rep“ napravljen od čestica gasa i prašine koji su okrenuti od velike zvezde.

Ovu kometu su nezavisno otkrili i Luis Svift i Horas Tatl 1862., te je po njima dobila ime. Trenutno postoje 3.743 poznate komete u našem solarnom sistemu, ali Svift-Tatlova nas najviše zabrinjava.

Zašto se veruje da je Svift-Tatlova kometa opasna?

Procenjuje se da ova kometa ima jezgro od oko 26 kilometara u prečniku, što je dva puta više od Čiksuluba, asteroida koji je ubio dinosauruse.

Svift-Tatl takođe prati veoma strmu orbitu oko Sunca, što doprinosi njegovoj brzini kretanja od oko 58 kilometara u sekundi. U stvari, ova kometa se kreće četiri puta brže nego Čiksulub kada je udario u Zemlju, navodi Space.com.

Zbog ovih faktora, kometa je nazvana „najopasnijim objektom poznatim čovečanstvu“, piše Forbs.

I verovatno će se smatrati opasnom za 10.000 do 20.000 godina, nakon čega će se „njena orbita verovatno pogoršati, tako da će ili pasti na Sunce ili biti izbačena iz Sunčevog sistema“, piše astronom Gerit L. Veršur u svojoj knjizi „Uticaj!: Pretnja kometa i asteroida“.

Veršur je dodao da će to biti slučaj „pod uslovom da pre toga ne udari u Zemlju“.

Koje su šanse da Svift-Tatlova kometa udari u Zemlju?

Svake 133 godine kometa dođe nekoliko miliona kilometara unutar Zemljine orbite.

Poslednji put je ušla u naš unutrašnji Sunčev sistem u decembru 1992. godine i ne očekuje se da će se vratiti do 2126. godine, kada će biti na udaljenosti od 22,8 miliona kilometara od Zemlje s prividnom magnitudom od oko 0,7, prema jednoj studiji.

Iako ove brojke ne zabrinjavaju naučnike, problem je u tome što je teško 100 odsto isključiti mogući uticaj.

Svaki put kada kometa uđe u naš unutrašnji solarni sistem, postoji šansa da će neki od gasovitih džinova uticati na njenu orbitu, stavljajući je na putanju ka Zemlji. Svaka orbita sadrži oko 0,000002 odsto verovatnoće da kometa udari u Zemlju.

Ipak, naučnici imaju tačno mapirane orbite za sledećih 2.000+ godina, a očekuje se da će Zemlja ostati bezbedna najmanje do 4479., kada će se ova kometa ponovo približiti našoj planeti. Čak i tada, još uvek postoji manje od 1 u milion šansi za uticaj.

„Njena orbita prolazi veoma blizu Zemljine orbite, tako da je godinama posmatrana kao opasan objekat“, rekao je za Space.com Pol Čodas, NASA-in menadžer u Centru za proučavanje objekata blizu Zemlje.

„Sada znamo njenu orbitu veoma dobro, dovoljno dobro da kažemo da smo bezbedni od udara mnogo hiljada godina“, dodao je on.

Šta bi se dogodilo kada bi Svift-Tatlova kometa udarila u Zemlju?

Ako bi kometa udarila u našu planetu, udar bi bio oko 300 puta gori od Čiksulubovog pre 65 miliona godina.

„Bio bi to veoma loš dan za Zemlju“, rekao je Donald Jomans, viši naučnik u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon.

Udar komete ove veličine imao bi različite posledice u zavisnosti od toga gde udari.

Ako Svift-Tatl udari u površinu okeana, udar bi mogao izazvati snažne zemljotrese i cunamije. Ako udari na kopno, kometa bi mogla da izazove ulazak gasova kao što je sumpor-dioksid u stratosferu Zemlje.

Ovi gasovi bi u početku izazvali hlađenje, a zatim bi ugljen-dioksid doveo do dugotrajnog zagrevanja.

Događaj poput ovog mogao bi da dovede do masovnog izumiranja širom sveta, rekla je geonaučnik sa Prinstona Gerta Keler.

Međutim, Jomans je uveren da se ovi hipotetički scenariji „neće desiti“.