“Senzor” u mozgu “krivac” za visinu ljudi

Povezane objave

• Otvorena prva bolnica za slonove! 19/11
• Halo beba nema profile na društvenim mrežama 24/05
• Hrana za koju možda niste nikad čuli! 19/09

Zagonetka zašto su ljudi sve viši i zašto ulaze u pubertet ranije nego ikada pre, može se objasniti „senzorom“ u mozgu, kažu naučnici.

Tokom 20. veka, prosečna visina ljudi u Velikoj Britaniji povećala se za 10 centimetara, a u nekim drugim zemljama čak i za 20 centimetara, kako se poboljšao kvalitet ishrane.

Međutim, nikada nije shvaćeno u potpunosti kako se to zapravo tačno dešava.

Ovo otkriće moglo bi da dovede do pronalaženja lekova za povećanje mišićne mase i za lečenje usporenog rasta, kažu naučnici.

Već izvesno vreme je poznato da ljudi kojima je dostupna kvalitetna ishrana i siguran pristup hrani, imaju tendenciju da brže rastu i sazrevaju.

U Južnoj Koreji, primera radi, prosečna visina odraslih se povećala kako je nacija napravila tranziciju iz siromašne zemlje u razvijeno društvo. Ipak, u delovima južne Azije i Afrike ljudi su tek nešto viši nego pre 100 godina.

„Rađaj mnogo beba“

Poznato je da signali iz ishrane dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, govoreći mu o zdravlju ishrane tela, ujedno motivišući rast.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature, koju su vodili istraživači s Univerziteta u Kembridžu, zajedno s timovima iz Univerziteta Kvin Meri u Londonu, Univerziteta u Bristolu, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Vanderbilt, otkrila je moždani receptor koji stoji iza tog procesa.

Zove se MC3R i predstavlja ključnu vezu između hrane, rasta i razvoja pola.

„On telu govori da nam ide sjajno, da imamo puno hrane, tako da možemo brzo da rastemo, ranije uđemo u pubertet i pravimo mnogo beba”, rekao je profesor ser Stiven O’Rahili iz Kembridža, autor studije. „Nije reč o pukoj magiji, imamo kompletan dijagram ožičenja kako se to dešava.“

Kada moždani receptori ne rade normalno kod ljudi, istraživači su otkrili da su ti ljudi niži i da im pubertet počinje kasnije.

Tim je pretražio genetski sastav pola miliona volontera koji su se prijavili u UK Biobank, ogromnu bazu podataka genetskih i zdravstvenih informacija, da bi potvrdili da je to istina.

Deca za koju je utvrđeno da imaju mutacije gena koje ometaju moždane receptore, sva su bila niža i teža od druge dece, što pokazuje da do tog efekta dolazi u ranoj fazi života.

Istraživački tim je pronašao jednu osobu koja je imala mutacije u obe kopije gena za MC3R, što je izuzetno retko i štetno. Ova osoba je bila veoma niska, a u pubertet je ušla posle 20. godine.

Lekovi budućnosti

Međutim, ljudi nisu usamljeni u tome, istraživači su proučavali miševe kako bi potvrdili da isti obrazac deluje i kod životinja.

Ovo otkriće moglo bi da pomogne deci s ozbiljnim kašnjenjem rasta i ulaska u pubertet, kao i onima koji bivaju slabi zbog hroničnih bolesti, te posledično moraju da izgrade mišićnu masu.

„Buduća istraživanja bi trebalo da istraže da li lekovi koji selektivno aktiviraju MC3R mogu pomoći u preusmeravanju kalorija u mišiće i druga nedovoljno razvijena tkiva, s izgledima za poboljšanje fizičke funkcionalnosti takvih pacijenata“, rekao je profesor O’Rahili.

Naučnici su već identifikovali moždani receptor koji kontroliše apetit, nazvan MC4R, a oni kojima nedostaje obično su gojazni.

Mogu li ljudi nastaviti da rastu?

Postoji plafon kada je o visini reč i dostiže se kada ljudi ostvare svoj genetski potencijal.

Faktori kao što su zdravlje i ishrana imaju ogroman uticaj na to da li će se to desiti.

Kada deca iz siromašnijih porodica dobiju dovoljno hrane i kalorija, mogu da porastu do visine koju nasleđuju od svojih roditelja i baka i deda.

Viši (ne i izuzetno visoki) ljudi generalno žive duže i manje je verovatno da će patiti od srčanih problema, a mogu i da zarađuju više, pokazuju statistike

Međutim, ljudi ne mogu zauvek da rastu.

Kao i u mnogim drugim zemljama u Evropi, prosečna visina u Srbiji je značajno porasla tokom prošlog veka, ali postoje znaci u poslednjih 10 godina da ta kriva postaje ravnija.

Što se drugih zemalja tiče, najveći porast visine tokom prošlog veka zabeležen je kod žena u Južnoj Koreji i Iranaca.

Prosečno najviši ljudi na svetu su muškarci rođeni u Holandiji (182,4 centimetra), dok su najniži žene rođene u Gvatemali (140 centimetara).