Mapiran ljudski mozak

Povezane objave

• Nove promene na Facebook-u: Lepši i funkcionalniji chat! 24/03
• Konačno stiže spas za lomljive “tač skrin” telefone! 10/11
• Drugo alarmantno upozorenje naučnika: Planeta Zemlja je u opasnosti! 14/11

Google kompanija je pomogla da se stvori do sada najdetaljnija mapa veza u ljudskom mozgu. Mapa otkriva zapanjujuću količinu detalja, uključujući obrasce veza između neurona, kao i ono što može biti nova vrsta neurona.

Mapa mozga, koja je besplatno dostupna na mreži, uključuje 50. 000 ćelija i sve su izvedene u tri dimenzije. Spajaju ih stotine miliona paukavih vitica, formirajući 130 miliona veza nazvanih sinapse. Skup podataka meri 1,4 petabajta, što je otprilike 700 puta veći kapacitet skladištenja od prosečnog modernog računara. Prema rečima naučnice Ketrin Dulak sa Harvarda, na mapi se po prvi put može videti stvarna struktura velikog dela ljudskog mozga.

Ovaj poduhvat započeo je nakon što je tim predvođen Džefom Lihtmanom sa Univerziteta Harvard, dobio mali deo mozga od 45-godišnje žene sa epilepsijom otpornom na lekove, piše New scientist. Podvrgnuta je operaciji uklanjanja levog hipokampusa, izvora njenih napada, iz mozga. Da bi to uradili, hirurzi su morali da uklone neko zdravo moždano tkivo koje je prekrivalo hipokampus.

pročitajte još i: Kako da istrenirate mozak da se nosi za kriznim situacijama

Lihtman i njegov tim odmah su uronili uzorak u konzervanse, a zatim ga obojali teškim metalima poput osmijuma, tako da su spoljne membrane svake ćelije bile vidljive pod elektronskim mikroskopom. Zatim sega isekli na kriške debljine oko 30 nanometara, odnosno otprilike hiljaditi deo širine ljudske kose, i pomoću elektronskog mikroskopa slikali su svaki deo.

Stručnjavi navode da je to samo mali deo mozga, odnosno dobijeni podaci su sakupljeni iz jednog kubnog milimetra, odnosno, jednog piksela u MRI skeniranju. Tim je takođe pronašao misteriozne parove neurona duboko u korteksu koji ranije nisu primećeni.

– Dve ćelije su usmerile tačno u suprotnom smeru na istoj osi i niko ne zašto – objasnio je Lihtman.

Mapiranje mozga, ili konekomika, prešlo je dug put od svog prvog proboja 1980-ih, kada su istraživači mapirali 302 neurona u nervnom sistemu crva nazvanog Caenorhabditis elegans. Deo sadašnjeg tima učestvovao je 2020. u projektu mapiranje mozga miša.

– Čitav mozak miša je samo 1000 puta veći od ovog, eksabajt umesto petabajta. Pretpostavljam da je to na skali na kojoj ćemo verovatno to moći da uradimo u roku od jedne decenije – naveo je Lihtman.

saznajte još i kako izgleda mozak osobe obolele od Alchajmera

Za mapiranje čitavog ljudskog mozga bio bi potreban skup podataka koji je veći 1000 puta, što je uporedivo sa količinom digitalnog sadržaja koji generiše planeta Zemlja u jednoj godini.

Prema rečima istraživača Virena Džaina iz istraživačkog centra Gugla u Kaliforniji dobijena mapa je puna podataka da stručnjaci još nisu stigli da je detaljno istraže, upoređujući je  s ljudskim genomom koji se i dalje istražuje. Ono u čemu su se složili istraživači jeste da bi slične studije mogle biti urađene i sa pacijentima koji imaju neke mentalne bolesti.

Mapu dela mozga pogledajte OVDE.