Geolozi su pažljivo analizirali dve bizarne „gomile“ otkrivene duboko u Zemlji

Povezane objave

• Šta je vantablek? 21/08
• Da li nas Fejsbuk čini usamljenima? 14/10
• Kakvo je to netaknuto čudo prirode? 05/05

Unutrašnjost Zemlje nije ujednačena gomila slojeva. Duboko u njenom debelom srednjem sloju leže dve kolosalne amorfne gomile termohemijskog materijala.

Do danas naučnici još uvek ne znaju odakle obe ove ogromne strukture potiču ili zašto su tako različite visine, ali se novi skup geodinamičkih modela možda dotakao mogućih odgovora na potonju misteriju.

Afrika i Pacifik

Ovi skriveni rezervoari nalaze se na suprotnim stranama sveta, a sudeći po dubokom širenju seizmičkih talasa, mrlja ispod afričkog kontinenta je više nego dvostruko viša od one ispod Tihog okeana.

Nakon što su izveli stotine simulacija, autori nove studije smatraju da je mrlja ispod afričkog kontinenta manje gusta i manje stabilna od svog pacifičkog „partnera“, i zato je toliko viša.

„Naši proračuni su otkrili da inicijalna zapremina mrlja ne utiče na njihovu visinu“, objašnjava geolog Ćijan Juan iz Arizona stejt univerziteta. “Visina mrlja je uglavnom kontrolisana od strane gustine i viskoznosti okolnog omotača.”

Jedan od glavnih slojeva unutar Zemlje čini vrela i “lepljiva” masa, poznata kao omotač, sloj silikatnog kamena koji se nalazi između jezgra naše planete i njene kore. Iako je omotač uglavnom čvrst, ponaša se kao katran u dužim vremenskim razmacima.

Vremenom se stubovi vruće magme postepeno uzdižu kroz plašt i smatra se da doprinose vulkanskoj aktivnosti na površini planete.

Razumevanje onoga što se dešava u omotaču je stoga važan poduhvat u geologiji.

Šta je to LLSVP?

Pacifičke i afričke mrlje su prvi put otkrivene 1980-ih. U naučnom smislu, ove „superperjanice“ su poznate kao velike provincije niske brzine smicanja (LLSVP).

U poređenju s pacifičkim LLSVP-om, studija je otkrila da se afrički LLSVP proteže oko 1.000 kilometara više, što podržava prethodne procene.

Ova ogromna razlika u visini sugeriše da obe ove mrlje imaju različite kompozicije. Međutim, nije jasno kako to utiče na okolni omotač.

Možda manje stabilna priroda afričke gomile, na primer, može da objasni zašto postoji tako intenzivna vulkanska aktivnost u nekim delovima kontinenta. To bi takođe moglo da utiče na kretanje tektonskih ploča, koje lebde na omotaču.

Drugi seizmički modeli su otkrili da se afrički LLSVP proteže do 1.500 kilometara iznad spoljašnjeg jezgra, dok pacifički LLSVP dostiže 800 kilometara na maksimumu.

U laboratorijskim eksperimentima koji pokušavaju da rekonstruišu unutrašnjost Zemlje, čini se da afričke i pacifičke gomile osciliraju gore-dole kroz plašt.

Autori studije kažu da ovo podržava njihovo tumačenje da je afrički LLSVP verovatno nestabilan, a isto bi moglo da važi i za pacifički LLSVP, iako njihovi modeli to nisu pokazali.

Posledica sudara Zemlje i planete koja nam je darovala Mesec?

Različiti sastavi pacifičkih i afričkih LLSVP-a takođe se mogu objasniti njihovim poreklom. Naučnici još uvek ne znaju odakle su ove mrlje došle, ali postoje dve glavne teorije.

Jedna je da su gomile napravljene od potopljenih tektonskih ploča, koje klize u plašt, pregrejane su i postepeno padaju nadole, doprinoseći nastajanju mrlja.

Druga teorija je da su mrlje ostaci drevnog sudara između Zemlje i protoplanete Tee, koja nam je podarila Mesec.

Teorije se takođe ne isključuju. Primera radi, možda je Tea doprinela više jednoj mrlji; to bi mogao biti deo razloga zašto danas izgledaju tako drugačije.

„Naša kombinacija analize seizmičkih rezultata i geodinamičkog modeliranja pruža nove uvide u prirodu najvećih struktura Zemlje u dubokoj unutrašnjosti i njihovu interakciju a okolnim plaštom“, kaže Juan.

„Ovaj rad ima dalekosežne implikacije za naučnike koji pokušavaju da razumeju današnji status i evoluciju strukture dubokog plašta i prirodu njegove konvekcije.