Američka armija potvrdila sudar Zemlje s međuzvezdanim meteorom

Povezane objave

• Nauka ljubavi: Luksuz utiče na izbor partnera! 18/01
• Kako šuma “diše”? 19/09
• Profesor iz Subotice dobio svetsku nagradu za inovaciju 04/12

Jedan meteor je prešao prilično dug put od svoje “kuće” da bi posetio Zemlju.

Istraživači su otkrili prvi poznati međuzvezdani meteor koji je ikada udario u Zemlju, prema nedavno objavljenom dokumentu svemirske komande Sjedinjenih Država. Međuzvezdani meteor je svemirska stena koja potiče izvan našeg Sunčevog sistema, što je retka pojava.

Ovaj je poznat kao CNEOS 2014-01-08, a srušio se duž severoistočne obale Papue Nove Gvineje 8. januara 2014. godine.

Ovo otkriće iznenadilo je Amira Siradža, koji je identifikovao objekat kao međuzvezdani meteor u studiji iz 2019. na kojoj je bio koautor u vreme kada je bio student na Univerzitetu Harvard.

Siradž je istraživao ʻOumuamuau, prvi poznati međuzvezdani objekat u našem solarnom sistemu koji je pronađen 2017., zajedno s Abrahamom Lobom, profesorom na Harvard univerzitetu.

Siradž je odlučio da prođe kroz NASA-in centar za proučavanje objekata blizu Zemlje kako bi pronašao druge međuzvezdane objekte i pronašao ono za šta je verovao da je međuzvezdani meteor u roku od nekoliko dana.

Potreba za brzinom

Velika brzina meteora je ono što je Siradžu u početku zapalo za oko.

Meteor se kretao velikom brzinom od oko 45 kilometara u sekundi u odnosu na Zemlju, koja se kreće oko Sunca brzinom od oko 30 kilometara u sekundi. Pošto su istraživači merili koliko se brzo meteor kretao dok su se nalazili na planeti u pokretu, 45 kilometara u sekundi zapravo nije bila realna brzina kojom se kretao.

Heliocentrična brzina se definiše kao brzina meteora u odnosu na Sunce, što je precizniji način da se odredi orbita objekta. Izračunava se na osnovu ugla pod kojim meteor udara u Zemlju. Planeta se kreće u jednom smeru oko Sunca, tako da je meteor mogao da udari u Zemlju direktno, što znači suprotno smeru kretanja planete, ili otpozadi, u istom smeru u kome se kreće Zemlja.

Pošto je meteor udario u Zemlju s leđa, Siradževi proračuni su rekli da je meteor zapravo išao brzinom od oko 60 kilometara u sekundi u odnosu na Sunce.

Zatim je mapirao putanju meteora i otkrio da je u nevezanoj orbiti, za razliku od zatvorene orbite drugih meteora. To znači da umesto da kruži oko Sunca kao drugi meteori, dolazi izvan Sunčevog sistema.

„Pretpostavlja se da ga je proizvela druga zvezda, da je izbačen iz planetarnog sistema te zvezde i slučajno je stigao do našeg Sunčevog sistema i sudario se sa Zemljom“, rekao je Siradž.

Poteškoće s objavljivanjem

Lob i Siradž nisu mogli da objave svoje nalaze u časopisu jer su njihovi podaci došli iz NASA-ine baze podataka CNEOS, koja ne otkriva informacije kao što su tačna očitavanja.

Posle višegodišnjih pokušaja da pribave potrebne dodatne informacije, dobili su zvaničnu potvrdu da se, zapravo, radi o međuzvezdanom meteoru,i to od strane Džona Šoa, zamenika komandanta američke svemirske komande. Komanda je deo Ministarstva odbrane SAD i odgovorna je za vojne operacije u svemiru.

„Dr Džoel Mozer, glavni naučnik Komande svemirskih operacija, dela službe svemirskih snaga Sjedinjenih Država u komandi svemira SAD, pregledao je analizu dodatnih podataka dostupnih Ministarstvu odbrane u vezi sa ovim nalazom. Dr Mozer je potvrdio da je procena brzine prijavljena NASA-i dovoljno tačna da ukaže na međuzvezdanu putanju“, napisao je Šo u pismu.

Siradž je prešao na druga istraživanja i skoro zaboravio na svoje otkriće, pa je ovaj dokument predstavljao šok.

„Mislio sam da nikada nećemo saznati pravu prirodu ovog meteora, da su informacije o njemu jednostavno blokirane negde unutar vlade posle naših mnogih pokušaja, tako da je zapravo gledanje tog pisma Ministarstva odbrane mojim očima bio zaista neverovatan trenutak“, rekao je Siradž.

Druga prilika

Otkako je dobio potvrdu, Siradž je rekao da njegov tim radi na tome da ponovo podnese svoje nalaze za objavljivanje u naučnom časopisu.

On bi takođe želeo da sastavi tim koji će pokušati da povrati deo meteora koji je sleteo u Tihi okean, ali je priznao da bi to bila malo verovatna mogućnost zbog same veličine projekta.

Ako bi istraživači uspeli da se dočepaju „svetog grala međuzvezdanih objekata“, Siradž je rekao da bi to bilo revolucionarno u nauci da pomogne naučnicima da otkriju više o svetu izvan našeg Solarnog sistema.

NASA i američka svemirska komanda nisu prvobitno odgovorile na komentar.