Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?

Povezane objave

• Rekordna vrednost bitkoina! 10/05
• Revolucionarno otkriće udvostručuje vek litijum-jonskih baterija 01/04
• Posledice globalnog zagrevanja: Septembar najtopliji mesec u modernoj istoriji! 09/10

Tokom svog postojanja od 4,5 milijardi godina, u Zemlju su udarile na stotine velikih asteroida, bombardujući njenu površinu.

Najmanje 190 od ovih sudara ostavilo je kolosalne ožiljke koji su i danas vidljivi. Međutim, ne može svaki svemirski kamen koji uđe u atmosferu naše planete dospeti do tla. Dakle, šta je potrebno da asteroid napravi udubljenje na Zemlji i koji poznati udari su ostavili najveće kratere?

Većina svemirskih stena koje upadaju u Zemljinu atmosferu uopšte nisu džinovske. One su veoma male – oko metar u prečniku, prema NASA-i. To je dobro za Zemljane, jer svaka svemirska stena prečnika manjeg od 25 metara obično neće proći kroz Zemljinu atmosferu, izvestila je NASA.

Superbrzina kamenja koje dolazi iz svemira, putem trenja zagreva gasove u atmosferi, koji sagorevaju kamen (koji tehnički postaje meteor kada se sretne sa atmosferom). U većini slučajeva, bilo koji ostatak svemirskog kamena koji prođe kroz atmosferu prouzrokovaće malu ili nikakvu štetu ako dospe do Zemlje.

„Atmosfera nas štiti od ovog uticaja“, bar u većini slučajeva, rekao je Pol Čodas, direktor NASA-inog Centra za proučavanje objekata blizu Zemlje u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni, Kalifornija, za Live Science.

Na primer, meteor širok 17 metara eksplodirao je iznad Čeljabinska u Rusiji 2013. godine, stvarajući udarni talas koji je razbio prozore i izazvao povrede stanovništva. Međutim, nije napravio krater, jer meteor nije uspeo da aterira.

Veći deo se rastvorio u prašinu i sitne meteorite na svom putu, rekao je Gerhard Drolshagen, fizičar koji je specijalizovan za objekte blizu Zemlje na Univerzitetu Oldenburg u Nemačkoj i bivši direktor Savetodavne grupe Ujedinjenih nacija za planiranje svemirskih misija. Meteorit širok 1,5 metara koji je završio na dnu obližnjeg jezera, kao i neki manji fragmenti, bili su sve što je ostalo, prema izveštaju sa 45. konferencije o lunarnoj i planetarnoj nauci 2014. godine.

Međutim, 190 poznatih udarnih kratera na površini Zemlje dokazuju da su neki veći asteroidi uspeli da dođu do površine naše planete, iako su bili daleko ređi. Od onih koji su izvršili kopneno sletanje, većina je završila u Severnoj Americi (32%), zatim u Evropi (22%) i Rusiji i Aziji (16%), prema Bazi podataka o uticaju na Zemlju.

Od poznatih udarnih kratera, 44 imaju prečnik od 20 kilometara ili više. Evo šta znamo o tri najveća koja su pogodila Zemlju, bilo da se radi o kopnu ili vodi:

1. Najveći udarni krater na Zemlji, Vredefort u Južnoj Africi, širok je 160 kilometara i verovatno je nastao pre oko 2 milijarde godina, prema NASA-i. Krater je u velikoj meri erodirao, ali na osnovu onoga što je ostalo od oboda, naučnici su procenili da je asteroid koji je tamo udario imao prečnik od 10 do 15 kilometara, rekao je Čodas. „To je veće od onog koji je ubio dinosauruse, ali je udario mnogo pre postojanja dinosaurusa. Da bismo dobili uvid u ovu problematiku, „očekuje se da ako je objekat koji udari u Zemlju veći od 1 kilometra, to može imati uticaj na globalnom planu“, rekao je Drolshagen. „Dakle, asteroid koji je napravio krater Vredefort bio je katastrofalan udarac, verovatno jednak onom koji je ubio dinosauruse, rekao je Čodas. „Takav udar bi verovatno izazvao požare širom sveta, a ogromna količina prašine bi bila bačena u atmosferu“ menjajući klimu mesecima ili godinama, rekao je on.
2. Krater Čiksulub na meksičkom poluostrvu Jukatan je slične veličine, širok 180 kilometara, ali mnogo mlađi. Stvorio ga je asteroid širok 12 kilometara, koji je udario Zemlju pre 66 miliona godina. Iako je krater sada delimično na kopnu, u vreme udara Jukatan je bio pod plitkim morem. Sudar je doveo do izumiranja 75% vrsta na planeti, uključujući neptičje dinosauruse o čemu smo već pisali. Udar je izazvao „rasprskavanje“ kamenja i krhotina u svemir. Po povratku na Zemlju, plameni ostaci su verovatno zapalili veći deo planete, rekao je Čodas. Ovakav udar je takođe stvorio oblak prašine koji je godinama obavijao Zemlju, blokirajući sunčevu svetlost i ometajući lanac ishrane. Neptičji dinosaurusi koji su preživeli početni udar, verovatno su izumrli usled gladi, rekao je Čodas.
3. Basen Sadberi u Ontariju, Kanada, zauzima treće mesto po veličini i, kao i Vredefort, jedan je od najstarijih poznatih udarnih kratera na Zemlji. Studija iz 2014. objavljena u časopisu Terra Nova, sugeriše da u ovom slučaju možda nije bio asteroid taj koji je napravio basen, već džinovska kometa ili stenovita mešavina asteroidnih delova i leda. Negde između 9,5 i 14,5 kilometara u prečniku, ovaj svemirski objekat je udario u Zemlju pre oko 1,8 milijardi godina.

Sada je zbog erozije krater gotovo neprepoznatljiv, a tamo se sada nalazi cvetajuća industrija rudarstva nikla i gvožđa. „Ono što oni zaista iskopavaju su ostaci asteroida“, rekao je Čodas.

Od 44 najveća kratera na Zemlji koja su nastala usled udara svemirskih stena, 39 udara dogodilo se pre više od 10 miliona godina. Usamljeni krater Kara-Kul u Tadžikistanu formiran  je pre manje od 5 miliona godina.

„Mnogi veliki krateri su zaista stari, jer je u ranim danima Sunčevog sistema letelo mnogo više krhotina i udari su se dešavali mnogo češće“, rekao je Čodas. „Vidite mesec prekriven kraterima, Zemlja bi izgledala isto da nije okeana i erozija. Dakle, verovatno je bilo mnogo više udara asteroida, pa čak i većih o kojima nemamo evidenciju, rekao je on.“