Asteroid koji je zbrisao dinosauruse izazvao dve godine mraka na Zemlji

Povezane objave

• Pogledajte prve fotografije najudaljenije tačke svemira 29/12
• Koliko čovek najduže može da živi? 04/09
• Lovac na planete otkrio Super Zemlju? 21/09

Asteroid koji je zbrisao dinosauruse i gotovo sav život na našoj planeti pre 66 miliona godin,a izazvao je i dve godine mraka, otkrila je nova studija.

Čađ izazvana šumskim požarima ispunila je nebo i blokirala Sunce ubrzo nakon što je asteroid udario u planetu, kaže tim iz Kalifornijske akademije nauka. Asteroid širok 12 kilometara kretao se brzinom od 43.000 kilometara na sat kada je udario u sadašnji Meksički zaliv, ostavljajući za sobom krater Čiksulub. Udar asteroida je na kraju doveo do izumiranja 75 odsto celokupnog života na Zemlji, a naučnici su dugo proučavali posledice ovog udara.

Nestanak fotosinteze

U novoj studiji, američki tim je otkrio da su glavni pokretač izumiranja mogli biti oblaci pepela i čestica čađi koji su se širili atmosferom. Naučnici kažu da su ovi oblaci egzistirali do dve godine, stavljajući velike delove Zemlje pod velom mraka i otežavajući bilo čemu da raste ili preživi. Život u oblasti koja okružuje udar odmah je stradao, ali je bilo znatno više štete u godinama nakon sudara. Ovo uključuje plimne talase, poplave i ogromne promene životne sredine, uključujući izbacivanje čestica u atmosferu, koje su se širile širom sveta.

Dok je Zemlja bila obavijena tamom, istraživači kažu da je fotosinteza, proces koji biljke koriste za rast, jednostavno propala. To je dovelo do kolapsa ekosistema, a čak i nakon što se sunčeva svetlost vratila, pad fotosinteze se nastavio decenijama, objasnio je tim u intervjuu za Live Science.

Ovu atmosfersku tamu izazvali su kameni prah i sumporna kiselina nastali od sudara, formirajući se u vidu oblaka na nebu, snižavajući globalne temperature i stvarajući kisele kiše, što je dovelo do izbijanja šumskih požara.

Ovaj „scenario nuklearne zime“, kako je prvi put predložen 1980-ih, odigrao je veliku ulogu u masovnom izumiranju, objasnio je Piter Rupnarin, autor studije. Uprkos tome što se o tome teoretisalo više od četiri decenije, tek u protekloj su razvijeni modeli sposobni da prikažu kako je ta tama uticala na život. „Sada je uobičajeno razmišljanje da su globalni požari bili glavni izvor fine čađi koja se taložila u gornjim slojevima atmosfere“, rekao je Rupnarin. „Koncentracija čađi u prvih nekoliko dana do nedelja nakon požara bila je dovoljno visoka da smanji količinu dolazne sunčeve svetlosti na nivo dovoljno nizak da spreči fotosintezu.“

73 odsto kičmenjaka izumrlo nakon udara asteroida

Tim je proučavao uticaj ovog dugoročnog mračnog perioda rekonstruišući ekološke zajednice koje su postojale kada je asteroid udario. Odabrali su 300 vrsta za koje se znalo da potiču iz prostranstva bogatog fosilima poznatog kao formacija Hel Krik, koja je napravljena od škriljaca i peščara u Severnoj Dakoti, Južnoj Dakoti, Vajomingu i Montani. Zatim su napravili simulacije kako bi izložili zajednice periodima tame od 100 do 700 dana, kako bi otkrili koji će interval tame dovesti do nivoa izumiranja za koji sada znamo da se dogodio među vrstama kičmenjaka.

Fosilni zapisi pokazuju da je oko 73 odsto vrsta kičmenjaka izumrlo nakon udara. Rupnarin je rekao da je tama nastupila ubrzo nakon udara, dostigavši maksimum u roku od nekoliko nedelja. Ekosistemi bi se uglavnom mogli oporaviti ako bi mrak trajao samo 150 dana, ali nakon 200 dana dostigli su „kritičnu prekretnu tačku“. Ovo je bila tačka u kojoj su neke vrste izumrle, a dominacija među preostalim vrstama se promenila na način koji je štetio ekosistemu.

Dve godine tame

Kada je mrak potrajao čitavih 700 dana, izumiranje je dramatično poraslo – dostižući do 81 odsto celokupnog života, što sugeriše da su životinje u zajednicama Hel Krika iskusile oko dve godine tame. „Uslovi su varirali širom sveta zbog atmosferskog protoka i varijacija temperature, ali smo procenili da je tama mogla da se zadrži u oblasti Hel Krik do dve godine“, rekao je Rupnarin.

Nalazi su preliminarni, objasnio je on, i istražuju samo jedan ekosistem, ali sugerišu da bi to moglo da se odnosi na više vrsta. Dalje simulacije zajednice Hel Krik otkrile su da je, ako je mrak trajao 700 dana, bilo potrebno 40 godina da dođe do oporavka. Nalazi su predstavljeni na godišnjem sastanku Američke geofizičke unije (AGU).

Pre oko 66 miliona godina neptičji dinosaurusi su izbrisani i više od polovine svetskih vrsta je uništeno. Ovo masovno izumiranje otvorilo je put usponu sisara i pojavi ljudi. Asteroid Čiksulub se često navodi kao potencijalni uzrok izumiranja iz perioda krede i paleogena. Asteroid je udario u plitko more u današnjem Meksičkom zalivu, tako da se nakon udara formirao ogroman oblak prašine i čađi, koji je izazvao globalne klimatske promene, izbrisavši 75 odsto svih životinjskih i biljnih vrsta.

Istraživači tvrde da je čađ neophodna za ovakvu globalnu katastrofu mogla biti prouzrokovana samo direktnim udarom u stene u plitkoj vodi oko Meksika, koje su posebno bogate ugljovodonicima. U roku od 10 sati od udara, ogroman cunami je protutnjao obalom zaliva, smatraju stručnjaci. To je izazvalo zemljotrese i klizišta u područjima sve do Argentine.

Istražujući događaj, istraživači su pronašli male čestice stena i drugih krhotina koje su ispaljene u vazduh kada se asteroid srušio. Nazvane sferule, ove sitne čestice prekrile su planetu debelim slojem čađi. Stručnjaci objašnjavaju da je gubitak sunčeve svetlosti izazvao potpuni kolaps u vodenom ekosistemu. Razlog je taj što je osnova vodenog lanca ishrane, fitoplankton, bio potpuno eliminisan. Veruje se da je više od 180 miliona godina evolucije, koja je dovela svet do tačke krede uništeno za manje od životnog veka tiranosaurus reksa, što je oko 20 do 30 godina.