Uočena kometa rekordne veličine, koja se kreće ka sredini Sunčevog sistema

Povezane objave

• Moderna arheologija: Otkrivena drevna metropola u Meksiku uz pomoć lasera 19/02
• Zanimljive činjenice o Nobelovoj nagradi 06/10
• Dobre strane mirnog ljiljana i zašto ga treba imati u kući 17/01

Ogroman objekat kreće se prema sredini Sunčevog sistema, ali će se zaustaviti pre nego što stigne do nas.

NASA je uočila rekordno veliku kometu koja se približava Zemlji.

Njeno ledeno jezgro je veće od bilo čega ranije viđenog, ima oko 130 kilometara u prečniku i 50 puta veće “srce” od većine poznatih kometa. Takođe se smatra da ima masu od oko 500 biliona tona, što znači da je sto hiljada puta masivnija od tipične komete koja se nalazi bliže Suncu.

Ovaj objekat, poznat kao C/2014 UN271 (Bernardineli-Bernštajn), brzo se kreće u ovom pravcu. Putujući brzinom od 35.000 kilometara na sat, kreće se od ivice Sunčevog sistema ka njegovom centru.

Međutim, trebalo bi da budemo potpuno bezbedni. Kometa se neće približiti našoj zvezdi na više od milijardu i po kilometara, što je dalje čak od planete Saturn, a to se neće dogoditi do 2031.

Objekat je poznat od novembra 2010. godine, bio je 5 milijardi kilometara od Sunca što je udaljenost do Neptuna. Od tada, istraživači pokušavaju da shvate više o svemu tome, koristeći teleskope i u svemiru i na Zemlji.

Kao deo tog istraživanja, naučnici su koristili NASA-in svemirski teleskop „Habl“ da procene veličinu komete i otkrili njenu ogromnu veličinu.

Istraživači su smatrali da kometa mora biti barem razumno velika, s obzirom na to koliko je aktivna, čak i na tako velikoj udaljenosti od Sunca. Novi podaci potiču iz pet fotografija koje je ranije ove godine napravio „Habl“.

Međutim, merenje veličine nije tako jednostavno kao snimanje tih slika. Naučnici moraju da razlikuju čvrsto jezgro u sredini od velike prašnjave kome koja ga obavija, a ono je previše daleko da bi slike bile dovoljno jasne da uoče razliku.

Umesto toga, naučnici su pogledali svetlu tačku svetlosti koja je obeležila jezgro u srcu komete. Zatim su napravili kompjuterski model kome koji bi ga okruživao i prilagodili ga u skladu sa slikama.

Uzete zajedno, te slike su omogućile da se razume veličina. Istraživači su mogli da oduzmu sjaj kome i ostave samo čvrsto jezgro iza sebe.

Podaci takođe otkrivaju više o kometi, kada se kombinuju sa drugim radio zapažanjima uzetim sa teleskopa ALMA u Čileu. Veličine su bile iste, ali podaci sugerišu da je površina komete tamnija nego što se ranije mislilo – jedan istraživač je opisao objekat kao „velik i crniji je od uglja“.

Kometa je stara milijarde godina i kao takva predstavlja relikt iz ranih dana našeg Sunčevog sistema. Došla je iz Ortovog oblaka na ivici našeg planetarnog susedstva i padala je nazad ka našem Suncu najmanje milion godina.

Smatra se da su komete Ortovog oblaka započele život mnogo bliže našoj zvezdi. Ali u ranim danima, oni su izbačeni na ivice Sunčevog sistema tokom haotičnijih ranih dana Sunčevog sistema, kada su masivne spoljašnje planete još uvek nalazile svoje orbite.

Novi objekat koji obara rekord bi mogao da nam pomogne da bolje okarakterišemo Ortov oblak, koji se od nas nalazi čak 5.000 puta dalje od našeg Sunca kao i mi i toliko ga je teško videti direktno da ostaje teoretski. Proučavanjem komete Bernardineli-Bernštajn, istraživači mogu bolje da razumeju kako se, na primer, povećavaju objekti u tom udaljenom oblaku, i koliko bi mogao biti veliki.

Nalazi su objavljeni u novom radu, „Detekcija jezgra komete C/2014 UN271 (Bernardineli-Bernštajn) ’Habl’ svemirskim teleskopom“, objavljenom u The Astrophisical Journal Letters.