“Novi skriveni svet” otkriven u unutrašnjem jezgru Zemlje

Povezane objave

• Niš: Akcija razmene knjiga 07/09
• Vršac: Škola japanskog jezika 04/04
• COP26: svetski lideri obećavaju zaustavljanje krčenja šuma do 2030. 03/11

Zemljino „čvrsto“ unutrašnje jezgro bi zapravo moglo biti kašasto, kažu naučnici.

Preko pola stoleća naučna zajednica je smatrala da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsta lopta koja se sastoji od komprimovane legure gvožđa, okružena od strane tečnog spoljnog jezgra. Međutim, najnovije istraživanje objavljeno 20. septembra u žurnalu Physics of the Earth and Planetary Interiors, sugeriše da čvrstina unutrašnje planetarne lopte varira od tvrde preko polumeke do one u vidu tečnog metala.

„Što ga više posmatramo, to više uviđamo da jezgro nije samo jedna dosadna velika grudva od gvožđa“, kaže Džesika Irving, seizmolog na Univerzitetu Bristol u Engleskoj, koja nije bila uključena u studiju. „Pronalazimo potpuno novi skriveni svet.“

Na neki način, Zemljino unutrašnje jezgro ostaje misteriozno kao u vreme kada je Žil Vern objavio čuveni roman „Put u središte Zemlje“, 1864. godine. Mada naučnici još od pedesetih godina znaju da naša planeta nije šuplja kao što je to francuski pisac predvideo, unutrašnjost planete je i dalje neistražena. Ekstremno visoka temperatura i ogroman pritisak, jednostavno su prevelike prepreke za bilo kakvo spuštanje sonde, a kamoli li istraživanje s ljudskom posadom. „Dok se nešto grozno ne desi našoj planeti, nećemo moći da izvedemo direktu opservaciju Zemljinog jezgra“, kaže Irving.

Umesto toga, geofizičari se oslanjaju na seizmičke talase, generisane od strane zemljotresa. Merenjem ovih masivnih vibracija, naučnici mogu da rekonstruišu sliku unutrašnjih dešavanja u planeti, na način sličan onom kao što CT skener radi pacijentu. Ovi talasi dolaze u dva glavna vida: kao pravolinijski kompresioni talasi i valoviti smičući talasi. Svaki od njih može da ubrza, uspori ili se odbije od različitih medijuma dok putuje kroz zemlju.

Za Reta Batlera, geofizičara na Institutu za geofiziku i planetologiju na Havajima, ovo novo istraživanje je započelo kao pitanje neusklađenih brojeva. Batler je posmatrao kako seizmički talasi stvoreni od strane jakih zemljotresa na pet različitih lokacija, putuju kroz Zemljino jezgro na potpuno suprotnu stranu globusa. Međutim, nešto nije bilo u redu, jer smičući talasi koje je izazvao potres, za koje se očekivalo da će proći kroz čvrstu metalnu kuglu, odbijali su se u određenim oblastima.

Brojke su iznenadile Batlera. On je znao da je matematika seizmičkih talasa korektna, što bi moglo da znači samo jednu stvar: naučnici su napravili pogrešnu pretpostavku u vezi sa strukturom. „Kada se bavite ovim poslom, morate da uskladite podatke“, rekao je on. Tako su Batler i njegov partner ponovo preispitali svoju osnovnu pretpostavku, po kojoj je jezgro Zemlje čvrsto u svim svojim delovima. Otkrili su da su talasi koje su posmatrali, funkcionisali ako je jezgro, umesto da bude čvrsta lopta, imalo džepove tečnog i kašastog polučvrstog gvožđa blizu svoje površine.

Raspon konzistencije gvožđa bio je posebno upečatljiv, prema Batleru. „Videli smo da ono ne da nije svuda meko, već je na nekim mestima zaista tvrdo“, rekao je on. “Postoje čvrste površine nasuprot rastopljenog ili kašastog gvožđa, tako da vidimo mnogo detalja unutar unutrašnjeg jezgra koje ranije nismo videli.”

Ovo istraživanje bi potencijalno moglo da revolucionizuje naše razumevanje Zemljinog magnetnog polja. Dok spoljašnje tečno jezgro, koje se obrće, stvara magnetno polje naše planete, unutrašnje jezgro pomaže da se ono modifikuje, kaže istraživanje objavljeno 2019. godine u časopisu Science Advances. Druge planete, poput Marsa, imaju tečno središte, ali im nedostaju i unutrašnje jezgro i magnetno polje, prema istraživanju NASA-e. Stoga, smatraju Batler i Irving, dublje razumevanje unutrašnjeg jezgra pomoći će naučnicima da razumeju odnos između unutrašnjosti planete i njene magnetne aktivnosti.