Zova ili bazgova majčica

Povezane objave

• Hodanje ne treba zanemarivati 30/06
• Trikovi za farbanje jaja 25/04
• Rerna koja je nastala zahvaljujući radaru 04/05

Zova je u narodu poznata i kao bagza, baz, baza, bazgovina, crna bazga i zovika. Raste kao grm ili drvo čija visina dostiže od 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo braon boje, a u gornjem delu sivo bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Cvetovi su bele ili žuto bele boje iz kojih se razvijaju bobice koje su na početku zelene, zatim crveno smeđe i na kraju sazrevanja sjajno crne boje. Bobice su male i sočne.

U jednoj bajci koju je napisao Andersen, bolesnom dečaku koji leži u postelji učinilo se da je iz čajnika izašao duh jedne simpatične i dobroćudne bakice koju je pisac nazvao Bazgova majčica. Ona je umirila i zabavljala dečaka svojim zanimljivim pričama koje su ga odvele u san. Kada se sutradan probudio dečak više nije bio bolestan.

pročitajte još i: Čaj od šipka pomaže pri mršavljenju

Topli čaj od zove ili bazge kao se ova biljka još naziva snižava temperaturu i pomaže nam da lakše savladamo bolest. Ovom malom drvetu ili većem žbunu pripisivana čudesna magičan svojstva. U njegovim krošnjama živele su šumske vile, a rasprostranjeno je i verovanje da nije pamentno zaspati pod ovim drvetom.

Zova se koristi za pospešivanje izlučivanja mokraće, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišćenje i poboljšanje krvi. Čaj od zove se koristi u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti. Uz cvet vrlo su lekovite i bobice zove, njen plod, jer imaju više B vitamina nego i jedna poznata namirnica.

Bobice se ne jedu sveže, već se kuvaju kao kompot ili džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Za iskašljavanje napraviti mešavinu od po 30 g cveta zove, od 20 g cveta belog sleza i komorača. Tri supene kašike mešavine popariti sa 400 g ključale vode, zatim poklopiti i ostaviti da stoji dva sata. Procediti i piti toplo, na svaka dva sata po jednu kašiku.

možda vas zanima i kako se Pravilno sakuplja lekovitog bilja

Cvetovi zove bogati su eteričnim uljima koja sadrže flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, tanin i pektin, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi delovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom. Zova se koristi i u kulinarstvu. Od cvetova se najčešće prave kolačići, a mogu da se prže u ulju ili na maslacu uvaljani u testo za palačinke. Popularan je i zovin sirup kao odlično letnje osveženje.

Šampanjac od zove:

4 litra vode; 625 g smeđeg šećera; 2 limuna; 8 cvetova zove; 2 supene kašike belog vinskog sirćeta.

Zagrejte vodu do ključanja, dodajte šećer i promešajte da se šećer otopi. Skinite sa šporeta i ostavite da se ohladi. Jedan limun dobro iscedite, a drugi temeljno operite i isecite na četvrtine. Cvetove zove stavite u zemljani ili plastični sud, dodajte četvrtine limuna, zaslađenu vodu, limunov sok i sirće.

pročitajte još i Zraci Sunca u cvetu drveta ljubavi

Promešajte, prekrite čistom krpom i ostavite da odstoji jedan dan. Nakon 24h tečnost procedite kroz čistu gazu i sipajte u čiste i sterilisane flaše sa dobrim zatvaračem. Ostavite da stoji deset dana pre upotrebe. Pošto ovaj biljni, bezalkoholni šampanjac ne sadrži konzervanse, potrošite ga u roku od tri nedelje.