Zraci Sunca u cvetu drveta ljubavi

Povezane objave

• Zašto treba da jedemo kim? 13/04
• Šta je sindrom kompjuterskog vida? 20/11
• Mitovi o ispijanju tople vode sa limunom 01/12

Legenda kaže da su zraci sunca uhvaćeni u cvetu lipe, pa kada neko popije čaj od ove biljke toplota Sunca ulazi u organizam i tako ga leči. Drvo lipe ima bogatu istoriju, a kao najznačajniji za to su staroslovenska plemena, koja su živela u lipovim šumama. Drvo ih je lečilo i štitilo. Cenjeno je drvo lipe najviše jer su med i novac jedni od najfinijih proizvoda pčela.

Sloveni su ovo drvo posvetili svojim bogovima, najpre zaštitnici ljubavi boginji Vidi. Iz tog razloga lipu još nosi naziv i drvo ljubavi, a verovalo se da nakon smrti ljudi nastavljaju da žive u korenu, deblima i krošnjama stabala. Stari Sloveni su lipom štitili sebe i svoje voljene od zla i uroka, te su zato i živeli u lipovim šumama.

možda vas zanima šta podrazumeva Pravilno sakupljanje lekovitog bilja

Drveće lipe pripada porodici Tiliaceae, koja se sastoji od skoro 80 ​​vrsta poreklom iz Evrope. Bela lipa je listopadno drvo sa širokom i gusto razgranatom krošnjom, visoko do 25 metara. Listovi su sitni, srcoliko-okrugli, zašiljenog vrha, po obodu testerasti, na naličju svetliji. Cveta u junu, najkasnije od svih naših lipa.

Crna lipa je, kao i bela, visoko listopadno drvo. Za razliku od bele, listovi su krupniji i tanji. Cveta početkom juna, oko 14 dana pre bele. U prirodi je češća od bele lipe. Lipu treba brati čim počne da cveta, kad su dve trećine cvetova rascvetale, jer precvetala lipa nema nikakve vrednosti.

Treba brati po suvom i lepom vremenu. Lipov cvet je blagog i prijatnog mirisa, a ukusa je sladunjavog i pomalo oporog. Potpuno mlad, tek otvoren list može koristiti kao povrće. Od lipovog drveta proizvodi se aktivan ugalj velike adsorptivne moći. U lipovom semenu ima masnog ulja sličnog maslinovom.

U fitoterapiji se kao biljna lekovita sirovina upotrebljavaju osušene žuto-zelene cvasti. Cvetovi drugih, ukrasnih vrsta lipa manje su prijatnog ukusa i mirisa i smatraju se falsifikatima. Za lek se beru cvetovi u vreme kada se otvore i pre nego što ostare i promene boju. Suše se u hladu, na prozračnom mestu, najbolje na tavanu. Cvetovi sušenjem moraju zadržati svoju prirodnu boju i prijatan miris.

saznajte i kako da Pobedite prolećni umor

U narodnoj medicini se lipa koristi i kao prijatan napitak, za poboljšanje izlučivanja mokraće iz organizma, kao blago sredstvo protiv grčeva i za umirenje. Koristi se i za izradu kozmetičkih preparata. Prijatan miris potiče od male količine etarskog ulja. Topao čaj od lipe povećava temperaturu tela i pomaže imunom sistemu da se izbori protiv infekcije. U nekim zemljama lipa se zvanično koristi za lečenje prehlada i kašlja kao posledice prehlade. Čaj od lipovog cveta je od davnina poznat kao “nektar kraljeva”, što zbog slatkog ukusa, što kao lek (deca bi trebalo da uzimaju 1/3 doze čaja ili tinkture koja se preporučuje odraslim).

Lipa se koristi za izazivanje znojenja kod grozničavih prehlada i infekcija, za smanjenje začepljenja nosa i ublažavanje iritacije grla i kašlja. Lipa deluje sedativno i koristi se za lečenje nervoznog palpitacija i visokog krvnog pritiska. Takođe je dodat kao sastojak losiona za ublažavanje svraba na koži. Međutim, postoje ograničene kliničke informacije koje podržavaju ovu upotrebu.

pročitajte još i : Sve blagodeti semena i korena samonikle biljke

Lipa sadrži gvožđe, kalcijum, tanin, soli mangana, eterično ulje, sluz, glikozide, šećer, vosak, smolu, žutu boju, manitol, kartart, farnezol, terpentinski alkohol (daje miris cvetu), u cvetu i listićima izrazito puno vitamina, a u semenu masnog ulja.
Za čaj od lipe se koriste njeni cvetovi, a kako bi on bio efektan treba pratiti uputstva na pakovanjima proizvođača, ukoliko kupujete gotov čaj, a ukoliko sami berete biljku treba znati da se cvetovi, oko šake, prelivaju da 1,5 dl vrele vode. Ostaviti poklopljenu posudu u kojoj je biljka i sačekati oko 7 minuta. Procediti i piti ga odmah. Kada se radi o osušenim svetovima dve supene kašike ide na 2 dl vrele vode.

Iako izuzetno lekovit. Posebno za prehlade, kod gripe i kod bolesti disajnih organa, leči od hroničnog i grčevitog kašlja, protiv grčeva, za umirenje, sprečava upalu pluća, leči od peska u bubregu, odstranjuje bore i pege s kože lica, sprečava ispadanje kose, previše čaja od lipe, može da izazove srčane tegobe. Preporučuje se 5 šoljica čaja od 1,5 dl u toku sedam dana, s tim što srčani bolesnici ne bi trebalo nikako da ga konzumiraju.

Uradi sam

Kupka:
Skuvajte 3 šake cvetova lipe u litar vode, procedite, sipajte u kadu sa vodom pre kupanja. Ova kupka smiruje bebe i decu pre spavanja.
Za opekotine i rane:Poparite 1 l vrele vode 100 g cveta ili lista lipe, ostavite poklopljeno 3 sata, procedite, napravite obloge i stavite na povređeno mesto. Zimi (kad nema lista i cveta) može da se upotrebi mlada kora – iseckajte 100 g kore, kuvajte 1 sat, sačekajte 3 sata, procedite i napravite obloge.

Sarmice
500 g belog kukuruznog brašna, 3 dl jogurta, 3-4 kašike kajmaka, mlado lišće lipe, suvi biljni začin, so.
Listove lipe poparite vrelom vodom i ocedite. Brašno posolite, dodajte biljni začin i zamesite sa jogurtom i 2 kašike kajmaka (pripremljena masa mora da bude tvrda). Zavijte sarmice, poređajte ih u vatrostalnu posudu i ispecite u rerni. Vruće sarmice prelijte preostalim kajmakom.