Prepisivanje lekova u odnosu na genetiku pacijenta

Povezane objave

• Neočekivani razlozi zašto smo uvek žedni 05/04
• Idealan praznični saveznik: Cimet uklanja štetu izazvanu konzumiranjem masne hrane 10/11
• Da li je vodonik solucija za ljubitelje tradicionalnih motora s unutrašnjim sagorevanjem? 13/03

Farmakogenomsko testiranje moglo bi dugoročno uštedeti novac u okviru zdravstvenog sektora i smanjiti rizik od nuspojava.

Genetsko testiranje da se predvidi kako će pojedinci reagovati na uobičajene lekove, trebalo bi da se sprovede bez odlaganja kako bi se smanjio rizik od neželjenih efekata i osiguralo da se svima daje pravi lek u pravoj dozi, rekli su stručnjaci.

Oko 6,5% prijema u bolnice u Velikoj Britaniji uzrokovano je neželjenim reakcijama na lekove, dok većina lekova koji se izdaju na recept deluje samo na 30% do 50% ljudi. Značajan deo ovoga je posledica genetike: skoro 99% ljudi nosi najmanje jednu genetsku varijaciju koja utiče na njihov odgovor na određene lekove, uključujući često propisane lekove protiv bolova, lekove za bolesti srca i antidepresive. Do 70. godine, oko 90% ljudi uzima bar jedan od ovih lekova.

U novom izveštaju, koji su objavili Britansko farmakološko društvo i Kraljevski koledž lekara, tvrdi se da se mnoga od ovih pitanja mogu rešiti farmakogenomskim testiranjem, što omogućava personalizovano propisivanje u skladu s ljudskim genima.

„Krajnji cilj je da farmakogenomsko propisivanje postane stvarnost za sve unutar zdravstvenog sistema, što će osnažiti zdravstvene radnike da pruže bolju, personalizovaniju negu“, rekao je ser Munir Pirmohamed, profesor farmakologije i terapije na Univerzitetu u Liverpulu, koji je predsedavao radnoj grupi.

„Cilj farmakogenomike je da se osigura da pacijenti dobiju pravi lek, u pravoj dozi, u pravo vreme kako bi mogli da poboljšaju svoje ishode, leče svoje simptome, izleče svoju bolest i spreče neželjene efekte.“

Neka farmakogenomska ispitivanja su već urađena. Primera radi, pacijenti s rakom dojke ili debelog creva mogu se testirati da bi se videlo da li im se može bezbedno prepisati lek za hemoterapiju 5-fluorouracil.

Međutim, poznato je da drugi uobičajeni lekovi, kao što je kodein protiv bolova, deluju bolje ili izazivaju više neželjenih efekata kod nekih pacijenata nego kod drugih, ali lekari ne vrše rutinska testiranja pre nego što ih prepišu.

Oko 8% populacije Ujedinjenog Kraljevstva nedostaje gen koji omogućava kodeinu da pravilno funkcioniše, što znači da im on neće doneti bilo kakvo olakšanje od bolova. Drugi primer je antibiotik gentamicin: otprilike jedna osoba na svakih 500 je genetski predisponirana da razvije gubitak sluha ako ga uzme.

„Velika Britanija je svetski lider u genomskoj medicini, a primena šireg spektra farmakogenomskih testova bi dodatno pokazala liderstvo UK“, rekao je Pirmohamed. „Danas pozivamo vladu i zdravstvenu službu da osiguraju da pacijentima širom UK budu ponuđeni ovi testovi tamo gde postoje dokazi koji pokazuju njihovu korisnost.“

Profesor ser Mark Kolfild, izabrani predsednik Britanskog farmakološkog društva, koji je doprineo izradi izveštaja, rekao je: „Ovaj izveštaj pruža nacrt i identifikuje resurse i radnje potrebne da se osigura da farmakogenomika postane uobičajena briga u NHS-u u naredne tri godine. ”

Dodao je da bi reaktivno testiranje kako bi se istražilo zašto neko ne reaguje na svoje lekove ili ima neželjene efekte, moglo da se primeni već sledeće godine.

Dalje unapred, pacijentima bi se moglo ponuditi testiranje krvi ili pljuvačke jednom u životu kako bi se predvideli njihovi odgovori na više lekova i usmerili njihov budući tretman. Takvo testiranje bi koštalo oko 100–150 funti po osobi, ali bi moglo dovesti do dugoročne uštede za zdravstveni sistem.

Svake godine, neželjene reakcije na lekove koštaju procenjenih 650 miliona funti, ali ova cifra bi mogla da bude i do 2 milijarde funti, rekao je Pirmohamed. „Neželjene reakcije na lekove u celini koštaju mnogo. Čak i ako možemo da sprečimo 30% njih primenom farmakogenomike, uštedećemo mnogo novca.”