Bavljenje baštovanstvom je lekovito

Povezane objave

• Blistav i savršen izgled kože lica – bez trunke šminke 26/07
• Koliko je zdravo pojesti hranu koja je pala na pod? 26/10
• Koji je to virus harao Evropom u kameno doba? 21/05

Dokazano je da baštovanstvo pomaže mentalnom zdravlju. Bavljenje biljkama izuzetno prija našim čulima, a one nam vraćaju onoliko koliko u njih ulažemo.

Kako koristite prostor oko kuće? Da li je to veseo ambijent dobrodošlice za posetioce, prikaz godišnjih doba i užitaka iz sveta prirode? Ili, verovatnije, da li je to mesto za kante i automobile? Izgrađene oblasti s malim prednjim baštama će verovatnije ignorisati svoj potencijal, ali ni susedstva sa zelenilom ne prolaze mnogo bolje: fokus je na privatnosti, isključenosti i preteranoj urednosti.

Ono što možemo da vidimo je „betonizacija“ životnog prostora, s minimalnim prisustvom zelenila.

Svetska zdravstvena organizacija definiše dobro zdravlje kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja“. To je složen obrazac interakcija. Jedna od ključnih stvari koje smo zaboravili kao ljudska bića jeste da smo životinje i da smo deo sistema. Ljudi sebe vide kao odvojene od prirode, ali mi smo u velikoj meri deo nje. Ono što imamo oko sebe u svom okruženju je ključno za naše blagostanje.

Utvrđeno je da kontakt s prirodom poboljšava mentalno zdravlje, a ljudi koji se svakodnevno njome bave, u boljem su opštem stanju. Čak, posmatranje zelene površine može smanjiti vreme oporavka u bolnici.

Čini se da je baštovanstvo intuitivan način povezivanja ljudi s prirodom, ali mnogi koji žive u malim i velikim gradovima moraju da ožive svoje interesovanje ili da se motivišu po pitanju rada na zelenilu.

Neke organizacije koje promovišu mentalno zdravlje i blagostanje, uključuje baštovanstvo u svoj program. Pokazalo se da zajednički rad na projektima vezanim za vrtove poboljšava društvene interakcije. Ljudi vide da stotine drugih vrednuje njihov doprinos. Međusobna korist u ovom slučaju rikošetira.

Sve veći problemi s mentalnim zdravljem, koji su se pojavili tokom pandemije, izvršili su dodatni pritisak na odgovorne organizacije. Kod biljaka, reč je o dvosmernom procesu negovanja. Kada negujemo njih, i one neguju nas.

Poslastice za čula

Pravljenje bašte posebno za čula, način je da se prikriveno prihvati svesnost i uživa u trenutku. Obavezno ostavite telefon u nekom zatvorenom prostoru i uredite dvorište po svom nahođenju. Birajte biljke koje su privlačne za najmanje dva čula. Potražite atmosferu i obilje: umesto jedne dominantne ruže, pokrijte svoj prostor s onoliko koliko se može ugurati. Birajte biljke čiji listovi imaju oblik i teksturu; berite jestive pokrivače zemlje u vidu šumskih jagoda, nasturcijuma, majorana.

• Pelargonijumi sadrže eterična ulja u svojim stabljikama, cvetovima i listovima, taktilni su i mirisni, oslobađajući ulje pri najmanjem trljanju. Nijedna bašta za čula ne bi trebalo da bude bez lavande, ruzmarina i pelargonijuma.
• Stabla jabuke daju plodove koji „pucaju“ kada ih zagrizete i stvaraju prijatan udarac kada udare o tvrd travnjak. Izgleda da su dizajnirane za hvatanje rukom. Pojedite jedan plod ispod drveta i uvidećete sav život koji on podržava, uključujući kosove koji jedu otpalo voće.
• Mali vodeni ljiljani pretvaraju veliku posudu u jezerce. Svaka bašta ima koristi od toga što sadrži vodu, privlači viline konjice, vodene bube, žabe, ptice. Svi ovi posetioci doprinose glavnoj stvari u vezi s našim „jezercetom“: uživanju u posmatranju.
• Krokus je tako savršenog oblika i ima dodatnu prednost blistavih kombinacija boja, a ujedno obezbeđuje rani polen za bumbare. Crocus tommasinianus je jedna od biljaka koje prve cvetaju. Ne treba joj pažnja, uslužno se širi na travnjaku.
• Žuti i narandžasti cvetovi donose „najsrećniju boju na svetu“ u vašu baš Posadite velike količine narcisa, divizme i rudbekije.
• Biljke iz porodice Rosaceae uključuju jabuke, jagode i glog, kao i ruže, i privlačne su za sve što ima krila. Rezidba i negovanje biljaka umiruju um, dok lutajuće ruže privlače ptice.