Rukopis otkriva Parkinsonovu bolest?

Povezane objave

• Koji su preduslovi za održavanje zdravih zuba? 11/12
• Koje su to najporočnije nacije? 05/05
• Da li je beli šećer zaista loš? 26/11

Rukopis otkriva karakter osobe, a način na koji piše može da otkrije više od 5.000 različitih osobina. Takođe, rukopis može i da signalizira pojavu Parkinsonove bolesti. Stručnjaci objašnjavaju da je prvi simptom ove bolesti drhtanje, a ono se pojačava kada se čovek uzbudi. To stanje se smanju kada se osoba kreće, a nestaje dok spava.

Pojava bolesti prepoznaje se i u rukopisu koji postaje sitniji i stisnutiji i kao takav poznat je pod nazivom mikrografija. Kako bi se, eventualno, sprečio nastanak bolesti, stručnjaci savetuju i vežbanje pisanja. Oni preporučuju da ukoliko osoba primeti da smanjuje slova pri pisanju počne sa vežbom. Potrebno je upoređivati napisana slova sa nekim od predmeta, koristiti hartiju na kvadratiće ili na belom čistom papiru pisati velika slova. Ruku vežbati kako ne bi olovku previše stiskali i upirali u podlogu.

saznajte još i: Zašto lekari imaju neuredan rukopis?

Parkinsonova bolest

Bolest nastaje nakon što neuroni, koji luče dopamin, supstancu koja pomaže u koordinaciji mišićnog pokreta, oslabe ili potpuno odumru. Bolest vremenom postaje jasnija i teža, a prate je otežani i usporeni pokreti, ukočeni mišići, gubitak ravnoteže. Za sada za ovu bolest ne postoji lek.

Istraživači Medicinskog centra “Cedars-Sinai” u Kaliforniji sumnjaju da su pojedini rođeni sa ovim poremećajem. Naime, prema objavljenoj studiji, ljudi koji su oboleli od Parkinsonove bolesti pre 50. godine života, imaju urođeni poremećaj u ćelijama mozga, a koji nije bio otkriven.

– Teško je gledati mlade ljude koji boluju od Parkinsonove bolesti, u godinama kada bi trebalo da budu u punoj snazi – rekla je dr Mišel Taljati, jedna od saradnica u istraživanju dodajući da nova ispitivanja predstavlja nadu da će se jednog dana pronaći način kako da se kod mladih osoba spreči bolest.

možda vas zanima i: Veličina slova pokazuje kakva si ličnost

Istraživanje

Ova lekarka je sa timom kolega generisala posebne matične ćelije – indukovane pluripotentne matične ćelije (iPSC), iz ćelija pacijenata sa ranonastalom Parkinsonovom bolešću. Oni su uzimali krvne ćelija odraslih i vraćali ih u embrionalno stanje, a zatim su  iPSC upotrebili i za proizvodnju dopaminskih neurona kod svakog pacijenta. Neurone su veštački uzgajali u laboratoriji analizirajući njihove funkcije.

– Ta tehnika nam je otvorila prozor u prošlost, da vidimo kako su uopšte mogli da funkcionišu dopaminski neuroni od samog početka pacijentovog života – objasnio je saradnik u istraživanju dr Kliv Svendsen.

Među prvim zapažanjima bilo je neobično nakupljanje alfa-sinukleina, proteina koji se javlja kod Parkinsonove bolesti. Zatim su uočili i nefunkcionalne lizosome, ćelijske strukture koje “skladište otpad”.

– Dopaminski neuroni kod ovih ljudi mogu da nastave sa pogrešnim upravljanjem alfa-sinukleinom narednih 20 ili 30 godina, prouzrokujući tako pojavu simptoma bolesti – zaključio je Svendsen.