Nezadovoljni ste poslom koji radite ili odsustvom napretka? Rešenje postoji

Povezane objave

• Posao deklarisanja robe 10/09
• Kako da namestite koje notifikacije će vam stizati na Fejsbuku? 23/03
• Četiri načina da se pokrenete 05/03

Radili ste vredno da biste ispunili očekivanja poslodavaca i okoline i dokazali koliko vredite? Možda je vreme da počnete da ispunjavate sopstvena očekivanja i obratite pažnju više na sebe.

Nije redak slučaj da mladi ljudi, u svojim tridesetim godinama, koji imaju sređenu porodicu i siguran posao, jednostavno nisu zadovoljni karijerom, osećajući se sputano, ne znajući šta da rade dalje sa svojim životom. Često se radi o osobama koje su bile dobri đaci, čak natprosečni, da bi došli u situaciju u životu u kojem jednostavno ne mogu da napreduju, što je za njih često nov “fenomen”.

Provodeći previše vremena u ispunjavanju onoga što se od njih očekuje, ljudi gube pojam o tome šta zapravo žele da rade. Najčešće su to osobe koje nisu imale problem da preuzmu dodatne obaveze na poslu, uz razmišljanje u stilu „to će izgledati dobro u CV-u“. Još ako se radi o ženskoj osobi, koja uz to ima supruga i dete, eto problema kada treba pronaći novi angažman. Šta raditi?

Podršku svakako treba pronaći u porodici. Zdravi odnosi s partnerom i detetom (decom), sjajan su preduslov za uspeh. To se može doživeti i kao odskočna daska za sledeći korak u životu.

Ukoliko se pronalazite u onome što je napisano u prethodnim redovima, definitivno je vreme da preispitate svoje „potrebe“. Ovo „treba“ su često asimilovane želje drugih ljudi i posledica vaše radne etike. Upijajući sve što vam je bilo imputirano od malih nogu, pretpostavili ste da treba vredno da radite u školi, da završite fakultet, da radite u oblasti koja je konkurentna i profitabilna. Eto recepta za uspeh! Međutim, neki ustanovljeni klišei ne odgovaraju svima, tako da je poželjno s vremena na vreme poslušati svoja osećanja kako biste se našli na pravom koloseku i u pravom smeru. Možda se označavanje kvadratića koje su drugi očekivali ne odnosi nužno na vaše lične kvadratiće. Razmislite o tome.

Strah naravno potiče iz glave, gde ljudi imaju neku vrstu društvene igre godina i prekretnica, sa sledećim zadatkom u smislu do koje godine treba sledeće stići. Ovo je utemeljeno na onim potrebama koje ste upili kroz život. Ova igra uopšte nije od pomoći, jer stvara iluziju da je ona izgubljena ako se do određenog broja godina dođe bez značajnije prekretnice. Šta treba raditi? Pa, pronađite novu igru. Najveći rizik predstavlja ostanak na mestu koje vas čini nesrećnim.

Treba definisati šta je to što uzrokuje nezadovoljstvo, da li je to sam posao ili nemogućnost napredovanja? Nedostatak odgovarajućeg statusa u okviru takozvane selektivne pravde može biti poguban na duže staze. S druge strane, sama priroda posla može biti uzrok nezadovoljstva. To u startu treba razdvojiti.

Naporno ste radili na tome da budete priznati, da obogatite svoju biografiju, ali ne i da biste našli zadovoljstvo u onom što trenutno radite? Ono što morate da uradite je da utvrdite interne reference, da uvidite da li ste odgovorni prema sebi kao prema drugima, da sagledate kako stvari izgledaju u vašim očima a ne samo u očima drugih. Mnogo je važnije kako osećate stvari nego kako vam one izgledaju. Što više toga definišemo u reči, lakše je baratati samom materijom.

Ako volite to što radite ali vas iritira odsustvo napredovanja, trebalo bi da razmislite da li uopšte treba da ostanete u toj delatnosti. Bolje je da pronađete novi tim s kojim ćete funkcionisati i koji vam više odgovara. Pretvorite ono što vidite kao nedostatak u prednost. Primera radi, biti roditelj podrazumeva da možete dobro da organizujete svoje vreme i prepoznate prioritete. Više od 35 godina života ujedno znači i mnogo više radnog i životnog iskustva, tako da su svi razlozi za pozitivno razmišljanje tu, a to je od ključnog značaja kod intervjua za novi posao.

S druge strane, ako ne volite to što radite, stvari su još lakše. Sjajna stvar je što možete započeti nešto novo ili se prekvalifikovati za neko drugo radno mesto ili profesiju i ako to možete priuštiti, napraviti pauzu da biste isprobali neke druge stvari i uvideli da li vam odgovaraju. Najveći rizik je ostati na poziciji koja vas čini nesrećnim i nezadovoljnim.

Razmislite o tome da li vaš posao mora biti smislen i/ili prijatan. Da li su društveni aspekti na radnom mestu važni? Možda više volite da radite sami? Šta vam pada na pamet kada pomislite na „angažovanje i oduševljenje“? „Nagrađivanje“, šta vam pada na pamet kada razmišljate o tome? „Ispunjenje“, „novac“..? Ne pritiskajte sebe u smislu da istog momenta morate znati odgovore na ova pitanja, već zapišite ove reči, natenane razmislite o njima i vidite šta će se to pojaviti u glavi. Smatrajte ovo nekom vrstom meditativne moždane oluje; nemojte odbaciti nijednu ideju, jer mogli biste rasterati druge ideje ukoliko to uradite. Ne žurite s ovim, zabeležite slike ili reči koje se pojavljuju kada radite ovu vežbu. Zatim ih ponovo pogledajte i odaberite šta vam se sviđa. U periodima tranzicije, dobra ideja je i da zapisujete svoje snove i uvidite koja osećanja i slike se u njima ponavljaju. Snovi nam mogu pružiti korisne metafore, koje mogu pomoći da shvatimo šta nam je zapravo potrebno.

Siđite s tog „tramvaja“ iz gore spomenute „društvene igre“. Vreme je da pronađete neku drugu, a sve je praktično u vašim rukama.