Naučnici podigli “uzbunu” zbog prvog svetskog robota s “mozgom”

Povezane objave

• Ishrana mesom ipak nije bila tako važna u ljudskoj evoluciji 27/01
• Ljudski mozak radi nakon što srce prestane? 27/11
• Mesto u mozgu u kom se krije zlo! 02/02

Naučnici su stvorili prvi robot na svetu sposoban da „razmišlja”, dok stručnjaci postavljaju pitanja o etici i zakonitosti kreiranja mašina koje mogu da misle svojom glavom.

Tim istraživača iz Japana naučio je robot da “razmišlja” kao čovek, koristeći ćelije nalik moždanim, koje se uzgajaju u laboratoriji. Revolucionarni eksperiment izveden je na Univerzitetu u Tokiju, gde je robot veličine ruke ostavljen da se kreće po lavirintu. Koristeći tehniku nazvanu „računanje fizičkog rezervoara“, robot je povezan s kulturom neuronskih moždanih nerava u pokušaju da oponaša pravi mozak.

Ovaj eksperiment je prvi u kojem su naučnici koristili ćelije uzgojene u laboratoriji za obuku veštačke inteligencije (AI). Neuroni robota su stimulisani električnom energijom, da bi izvršili određeni zadatak. U ovom konkretnom slučaju, robot je imao zadatak da dođe do crne kružne kutije skrivene u lavirintu. Ako bi robot skrenuo s kursa ili uleteo u prepreku, električni impulsi bi bili poremećeni. Istraživači su takođe hranili robotske homeostatske signale kao potvrdu da se kreće u pravom smeru.

Autori studije su rekli: „Razvili smo sistem zatvorenog kola za generisanje koherentnog signala iz spontano aktivne žive neuronske kulture i otelotvorili kulturu pomoću mobilnog robota. Kada se robot sudario sa preprekama ili kada njegov cilj nije bio unutar 90 stepeni ispred njega, na kulturu je primenjena električna stimulacija putem elektrode. Robot bi mogao uspešno da postigne svoj cilj u četiri različita polja. On nije mogao da vidi ili čuje svoju okolinu i njegove odluke su donošene isključivo na osnovu signala koji su stigli do njegovog „mozga”.“

Autor studije Hirokazu Takahaši je rekao: „Naši eksperimenti su me inspirisali da pretpostavim da inteligencija u živom sistemu proizilazi iz mehanizma koji izvlači koherentan izlaz iz neorganizovanog ili haotičnog stanja.”

Rezultati eksperimenta objavljeni su u časopisu Applied Physics Letters. Iako je japanski robot daleko od mašina ubica koje je zamislio reditelj Džejms Kameron za filmsku franšizu Terminator, naučnici već raspravljaju o etici humanoidnog razmišljanja veštačke inteligencije.

Da bi rešila probleme, Evropska komisija je pokrenula Robotics4EU Project kako bi podstakla usvajanje veštačke inteligencije i robotike u Evropi, istovremeno podižući svest o svim uključenim pitanjima. Grupa je u saopštenju izjavila: „Da bismo to uradili, okupićemo odgovornu robotičku zajednicu, s predstavnicima kompanija i akademske sfere u gore navedenim oblastima, građanima, političarima i donosiocima odluka, i izgradićemo zajednicu i organizovati događaje u okviru kojih ćemo se zalagati za odgovornu robotiku.”

Zvanično pokrenuta u januaru, ova inicijativa je sprovela niz anketa i intervjua sa članovima robotske industrije. Neka od postavljenih pitanja uključuju „zabrinutost o radnoj snazi“ i uticaj koji će roboti imati na dobrobit ljudi. Projekat vredan 2,5 miliona funti (3 miliona evra) uključuje sedam organizacija iz šest zemalja. Tehnološki mogul Ilon Mask, izrazio je zabrinutost zbog razvoja robota ubica pred Ujedinjenim nacijama, pre četiri godine. Osnivač SpaceX-a potpisao je otvoreno pismo sa 114 drugih stručnjaka koji su pozvali međunarodnu zajednicu da zabrani „smrtonosno autonomno oružje“.