Asteroid koji je zbrisao dinosauruse udario je u proleće

Fosili riba pružaju odgovor

Naša planeta je zauvek promenjena nakon što je ogroman asteroid udario u nju na kraju perioda krede (pre 145 miliona do 66 miliona godina), što je izazvalo globalno izumiranje koje je zbrisalo 76% života na Zemlji, uključujući sve neptičje dinosauruse, pterosauruse i većinu morskih gmizavaca. Naučnici su nedavno odredili godišnje doba kada je došlo do katastrofe i ustanovili da je bilo proleće na severnoj hemisferi, nakon analize fosilizovanih životinja koje su stradale nekoliko minuta nakon udara.

Pronašli su fosile na mestu zvanom Tanis, gde je nekada tekla reka kroz sadašnju Severnu Dakotu. Nakon što je asteroid udario u blizini meksičkog poluostrva Jukatan, udar je poslao snažne talase koji su hrlili uzvodno ka Tanisu, noseći ribu i šumska stvorenja i zatrpavajući ih žive pod slojevima zemlje. Kada se voda slegla, ostavila je zapanjujuće dobro očuvan 3D snimak uništenja, snimljen u roku od 30 minuta nakon udara asteroida, izvestili su istraživači u novoj studiji. Fosili tih riba koje se hrane filtracijom, takođe su pružali tragove o njihovim sezonskim ciklusima rasta, nagoveštavajući da je proleće došlo kada su ribe uginule, a vladavina dinosaurusa se iznenada i nasilno završila.

Trenutak masovne, trenutne smrti sačuvan u Tanisu, sa slomljenim i rascepkanim ribljim fosilima omotanim oko grana drveća i razbacanim u svim pravcima, „bio je kao najgora saobraćajna nesreća koju ste ikada videli, zamrznuta na mestu“, rekla je glavna autorka studije Melani Djuring, docentkinja na Odseku za biologiju organizama na Univerzitetu Upsala u Švedskoj. To su takođe bile „najspektakularnije naslage koje sam ikada videla u svom životu“, rekla je Djuring na konferenciji za novinare 22. februara.

Sferule otkrivaju tajnu

Djuring je iskopavala riblje fosile iz doba krede u Tanisu u avgustu 2017., provevši dve nedelje pronalazeći fosile veslokljunki i jesetra. Riblji skeleti, čak i nakon fosilizacije, čuvaju zapise o rastu životinja, što zavisi od sezonske dostupnosti hrane. Mapiranjem ovih obrazaca u rastu i gustini koštanih ćelija, naučnici su se nadali da će identifikovati koji deo ciklusa rasta je riba u Tanisu dostigla kada je uginula, što bi moglo da ukaže koje je doba godine bilo.

Autori studije su skenirali fosile koristeći sinhrotronsko rendgensko snimanje, nedestruktivno slikajući i rekonstruišući fosile u 3D tehnologiji. Pronašli su sićušne staklene kuglice zvane sferule škrgama riba; ove male sfere su se stopile iz ultravrelih sedimenata kada je asteroid udario i izbacio velike oblake prljavštine iz udarnog kratera. Čestice su letele u Zemljinu atmosferu i dalje, a zatim su padale na planetu kao staklene perle.

Drugi istraživači koji su proučavali Tanisovu jamu smrti iz krede, izračunali su da bi udarne čestice padale između 15 i 30 minuta nakon što se asteroid srušio na Zemlju. Pošto su sferule bile u škrgama riba, ali nisu bile progutane, riba je verovatno zakopana živa odmah nakon udisanja staklenih perli, u roku od 30 minuta nakon udara asteroida, prema novoj studiji.

Kosti riba poput godova na drveću

Sinhrotronsko skeniranje takođe je otkrilo znake fluktuacija rasta ćelija u fosilizovanim kostima, koje su se dešavale tokom sedam godina. Kao što drveće označava protok vremena u akumulaciji prstenova, koji su vidljivi na poprečnim presecima njihovih stabala, ribe dodaju slojeve na svoje kosti kako stare, pri čemu rast dostiže vrhunac do kraja leta, a zatim opada tokom zime. Kada su ribe uginule, tek su ulazile u vreme značajnog rasta kostiju, što se poklopilo sa prolećem, rekao je na konferenciji za novinare koautor studije Denis Veten, istraživač na Odeljenju za biologiju organizma Univerziteta u Upsali.

„Mislim da potpuno ima smisla da kada riba jede, njena kost raste“, rekla je Djuring. Međutim, videti ovo kvantifikovano u fosilima iz krede „zaista je novo i neverovatno informativno za buduća istraživanja.“

Zapisi o izotopima ugljenika, ili varijacijama elementa ugljenika jedne od riba, dalje su potvrdile da je riba uginula u proleće, napisali su naučnici u studiji. Kao i rast kostiju, „zapis izotopa ugljenika pokazuje jasan ciklični obrazac, gde visoke vrednosti odražavaju visoku produktivnost planktona“, koji je bio glavna hrana veslokljunki, rekao je koautor studije Jeren van der Lube, docent na Katedri za Nauke o Zemlji na Univerzitetu u Amsterdamu. Obilje planktona je obično najveće leti; analiza izotopa je pokazala da produktivnost planktona još nije dostigla vrhunac u toj godini, pa su istraživači zaključili da je riba stradala u proleće, rekao je van der Lube na konferenciji za novinare.

Proleće na severnoj i jesen na južnoj hemisferi

Tajming udara asteroida je verovatno imao dalekosežne posledice, pri čemu su neke vrste na Zemlji bile bolje opremljene da prebrode katastrofu, samo iz razloga godišnjeg doba koje je trenutno vladalo u njihovom delu sveta, izvestili su istraživači.

Organizmi na severnoj hemisferi, gde je proleće dovodilo do zagrevanja, verovatno su tek nastajali i bili pripremljeni za rast i reprodukciju nakon hladnih zimskih meseci. Bili su izloženiji i raspolagali su s manje resursa, jer su već iscrpili sve uskladištene rezerve koje su im pomogle da prežive zimu. Prolećni ekosistem je stoga mogao biti ranjiviji u odnosu na neposredne efekte, nego što je to bio slučaj s biljkama i životinjama na južnoj hemisferi, koje su se pripremale za zimu, rekla je Djuring.

„Nakon udara, došlo je do naglog hlađenja nepoznatog trajanja, što je, naravno, imalo sopstveni uticaj na obrazac izumiranja“, dodala je ona. „Ipak, jasno je da grupe organizama koje nisu preživele to katastrofalno proleće/jesen, ne bi bile tu da se bore u nuklearnoj zimi koja je usledila, za početak.“