Dve karakterne osobine povezane s dužim životnim vekom

Povezane objave

• Koju kafu popiti: tursku, srpsku ili espresso? 26/05
• Četiri šoljice kafe na dan može vam produžiti život 19/09
• Revolucionarno otkriće udvostručuje vek litijum-jonskih baterija 01/04

Postoje dve psihološke osobine koje pomažu ljudima da se odupru vezi između stresa i biološkog starenja.

Stres ubrzava starenje ljudi, potvrđuje nova studija.

Čak i među relativno mladim i zdravim ljudima, oni koji su iskusili više stresa, posedovali su biološke markere povećane stope starenja u poređenju s njihovim stvarnim godinama.

Stoga, izbegavanje stresa može vam pomoći da živite duže.

Postoje i dve psihološke osobine koje pomažu ljudima da se odupru vezi između stresa i biološkog starenja. I otpornost i samokontrola pomažu ljudima da prkose negativnim efektima stresa koje on vrši na njihova tela.

Samokontrola se odnosi na sposobnost upravljanja našim postupcima i emocijama, I zaista, veća samokontrola je povezana s mlađim izgledom.

Psihološka otpornost je sposobnost da se savladaju izazovi i relativno brzo se vrati u stabilno stanje uma.

Oba ova faktora su potencijalno moćna jer omogućavaju ljudima da izbegnu neke od razornih faktora stresa po telo.

Pokazalo se da produženi stres povećava rizik od:

 poremećaja raspoloženja poput depresije i anksioznosti,

 bolesti srca,

 zavisnosti,

 posttraumatskog stresnog poremećaja,

 i gojaznosti.

Stres takođe sprečava ljude da jasno razmišljaju i efikasno regulišu svoje emocije.

Dr Zekeri Harvanek, prvi autor studije, rekao je:

„Ovi rezultati podržavaju popularnu ideju da stres čini da starimo brže, ali takođe sugerišu perspektivan način da se eventualno minimizuju ove negativne posledice stresa kroz jačanje regulacije emocija i samokontrole.”

Studija je obuhvatila 444 osobe kojima je izmerena biološka starost i upoređena sa stvarnom, hronološkom starošću.

Biološka starost se otkriva prirodnim hemijskim promenama koje se dešavaju u DNK, koje su poznate kao „epigenetski satovi“.

Rezultati su pokazali da su ovi epigenetski satovi radili sporije kod ljudi koji su iskusili manje produženog stresa.

Međutim, psihološka otpornost i samokontrola činili su duži i zdraviji život verovatnijim, čak i kada se suočite sa stresom.

Profesorka Radžita Sinha, koautorka studije, rekla je:

„Svi volimo da se osećamo kao da imamo neku agenciju nad svojom sudbinom.

Tako da je kul stvar učvrstiti u umovima ljudi da treba da ulažemo u svoje psihičko zdravlje.“