Lekovi koji mogu oštetiti pamćenje

Povezane objave

• Kada mogu da se jave glavobolje? 06/09
• Manjak vitamina D loše utiče na mozak 25/02
• Koji prirodni lekovi su najmoćniji? 01/11

Prilikom češće ili redovne upotrebe određenih lekova može doći do manifestacije različitih nuspojava, zbog čega je potrebno biti veoma oprezan.

Posebna pažnja bi trebalo da se obrati prilikom upotrebe određenih medikamenata i grupa lekova koji se koriste u borbi protiv nervoze, hipertenzije i slično.

Upravo ovi lekovi mogu da dovedu do mnogih oštećenja i loših posledica po naš organizam, a pre svega na naše pamćenje. Zato je najbolje ove medikamente zameniti nekom vrstom alternativne terapije.

Pročitajte i: Namirnica koja nas brani od mnogih bolesti

Iako se gubitak pamćenja uglavnom povezuje sa starošću, kada dolazi do demencije ili Alchajmerove bolesti, ipak gubljenje pamćenja ne mora da bude vezana samo za to. Naime, loše pamćenje može da bude posledica različitih lekova.

Lekovi koji dovode do gubitka pamćenja

Svi lekovi imaju svoje neželjene efekte koji se mogu ispoljiti, ali ne događaju se svima. Ipak, lekovi koje koristimo za lečenje određenih bolesti, kao što su na primer depresija, anksioznost ili srčani problemi, mogu kao nuspojavu imati i oštećenje nerava, što dovodi do gubitka pamćenja.

Lekovi protiv anksioznosti

Za anksioznost se najčešće koriste dijazepam (valium), hlordijazepoksid (librium), alprazolam (ksanaks), flurazepam (dalman), lorazepam (ativan) i drugi. Na ovaj način ublažavaju se simptomi ovog poremećaja, ali kao nuspojava može doći i do privremenog gubitka pamćenja.

Određene oblasti mozga reaguju upravo na ove lekove zbog čega dolazi do ometanja prenosa podataka iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, pa se može desiti da se osoba ne seća mnogih stvari.

Ublažavanje ovakvih efekata ovih lekova, prema preporuci lekara, može se postići dobrim i blagovremenim informisanjem i obraćanjem lekaru pri prvim simptomima nuspojava.

Pročitajte i: Alternativno rešenje za glavobolje – bez upotrebe lekova!

U svakom slučaju – ove lekove ne bi trebalo uzimati bez saveta lekara, dok je za blaže oblike aksioznosti bolje okrenuti se alternativnim metodama, kao što su biljni čajevi za umirivanje i opuštanje.

Statini

Atorvastatin (lipitor), fluvastatin (leskol), lovastatin (mevacor), pravastatin (Pravachol), rosuvastatin (Crestor) i simvastatin (Zocor) su lekovi koji spadaju u grupu lekova koji se koriste za snižavanje nivoa holesterola u krvi, ali i u mozgu, što može da dovede do oštećenja nervnih ćelija.

Lekari preporučuju da se nivo holesterola u krvi, ukoliko nije zabrinjavajući, koriguje ishranom i unošenjem vitamina, umesto korišćenja lekova. Vitamin B12, B6 i folna kiselina su veoma delotvorni u borbi protiv visokog nivoa holesterola i mnogo su bolji izbor nego lekovi.

Antidepresivi

Lekovi kao što su amitriptilin (Elavil), klomipramin (Anafranil), desipramin (Norpramin), doksepin (Sinequan), imipramin (Tofranil) preporučuju se od strane lekara prilikom lečenja od depresije i psiholoških poremećaja, kao što su poremećaji u ishrani, hronični bol, opsesivno-kompulsivni poremećaj. Oni su veoma jaki i efikasni, ali mogu da dovedu i do gubitka pamćenja i problema sa koncentracijom.

Beta-blokatori

U grupu beta-blokatora spadaju lekovi koji pomažu da se rad srca uspori i povišeni pritisak snizi, odnosno vrati u normalu (atenolol (Tenormin), karvedilol (Coreg), metoprolol (Lopressor, Toprol), propranolol (Inderal), sotalol (Betapace), timolol (Timoptic)). Međutim, ono što ove lekove čini efikasnim u tome – norepinefrin i epinefrin – mogu značajno da oštete pamćenje. Zato mnogi stručnjaci savetuju uzimanje benzotijazepin blokatora kalcijumovih kanala koji su često sigurniji i efikasniji od beta-blokatora.

Hipnotici

Eszopiklone (Lunesta), zaleplon (Sonata) i zolpidem (Ambien) su lekovi koji mogu pomoći prilikom pojave insomnije, ali njihovo delovanje može da dovede i do smetnji između kratkoročnog i dugoročnog pamćenja. Međutim, postoji alternativa za ove lekove koja nema tako opasne nuspojave.

Uzimanje melatonina u dozama od tri do 10 miligrama pre spavanja može da donese zdrav san, ali bi ipak pre bilo kakve terapije trebalo savetovati se sa lekarom.