Činjenice o glečerima koje treba da znate

Povezane objave

• Mozak džezera radi drugačije od mozga “klasičara” 19/01
• Slobodno vreme: Naučite da gledate u šolju kafe! 29/08
• Propadaju tone najkvalitetnijeg kakaa 11/03

Trenutno, oko 10 odsto kopna na Zemlji je prekriveno glečerskim ledom, uključujući same glečere, polarne kape i ledene ploče na Grenlandu i Antarktiku. Ove površine pokrivaju preko 15 miliona kvadratnih kilometara.

Glečeri sadrže oko 69 odsto ukupne količine slatke vode na planeti. Na vrhuncu poslednjeg ledenog doba, pokrivali su oko 32 odsto ukupne kopnene površine Zemlje.

Počev negde od ranih decenija 14. stoleća, pa sve do sredine 19., svet je bio u takozvanom „malom ledenom dobu“, kada su temperature bile konstantno dovoljno niske da glečeri napreduju u mnogim oblastima na svetu.

U SAD, glečeri prekrivaju preko 90.000 kvadratnih kilometara, a većina je naravno locirana na Aljasci, koja sadrži 87.000 kvadratnih kilometara ledenog pokrivača.

Kada bi se sav led s kopna rastopio, nivo mora bi porastao za oko 70 metara. Inače, ledeni glečerski kristali mogu biti veliki poput teniske loptice.

Led iz lednik često izgleda plavičasto, jer postaje veoma gust i bez mehurića. Godine pritiska postepeno ga čine sve gušćim, isterujući male vazdušne džepove između kristala. Kada led glečera postane izuzetno gust, on apsorbuje malu količinu crvene svetlosti, ostavljajući plavičastu nijansu u reflektovanoj svetlosti koju možemo da vidimo. Kada je led glečera beo, to obično znači da u njemu još uvek ima mnogo sitnih mehurića vazduha.

Najduži glečer u Severnoj Americi je Beringov glečer na Aljasci, dug 190 kilometara. Glečer Kutija u Pakistanu, drži rekord kao najbrži lednički talas. Godine 1953., za samo tri meseca se pomerio više od 12 kilometara, što je oko 112 metara dnevno.

U američkoj saveznoj državi Vašington, koja poseduje najveću glečersku oblast u SAD bez Aljaske, lednici koji se tope obezbeđuju 1,8 biliona litara vode svakog leta.

Najveći glečer na svetu je Lambert-Fišer glečer na Antarktiku. Dugačak 400 a širok do 100 kilometara, ovaj ledeni tok drenira oko osam odsto antarktičke ledene ploče. U nekim oblastima, led na Antarktiku je debeo do 4,7 kilometara. S antarktičkih ledenih naslaga, mogu se odvaliti prave ledene planine dugačke preko 80 kilometara.

Ovaj najjužniji kontinent je prekriven ledenim pokrivačem (bar delimično) poslednjih 40 miliona godina. Kopno koje se nalazi ispod delova ledene ploče zapadnog Antarktika može biti do 2,5 kilometara ispod nivoa mora.