Koliko je sunca dnevno dovoljno?

Povezane objave

• Greške pri kuvanju koje čine namirnice otrovnim! 08/02
• Šećerom do depresije i pospanosti 23/04
• Kofein utiče na čulo ukusa 13/09

Svi smo upoznati sa tim da previše izlaganja suncu može da dovede do ozbiljnih problema. Iako je taman ten i osunčana koža jedan od ideala lepote, ne bi bilo dobro po svaku cenu težiti tome.

Negativni uticaji sunca na zdravlje

Sunce može imati izuzetno negativan uticaj na naše zdravlje, pogotovo ako se izlažemo predugo sunčevim zracima. Osim što je dugo izlaganje suncu štetno, posebno je loše predugo biti na suncu tokom leta – jer je tada najviše UVB zraka sunca. Iako mi ne osećamo ovo zračenje ono se može odraziti na naše dugoročno zdravlje.

Zračenje sunca može dovesti do opekotina, zbog čega može doći do raka kože, katarakte… Od opekotina nije zaštićena ni već preplanula koža, dok su oni čija je koža osetljivija – ugroženi i ako provedusamo nekoliko minuta na suncu u toku letnjih dana, pogotovo oko podneva kada sunčevi zraci padaju pod pravim uglom i kada su najjači.

Prema rečima stručnjaka, u periodu od 10 do 16 časova najbolje je da se sklonimo od sunca i ovo vreme provedemo u dubokom hladu ili zatvorenom prostoru. Ukoliko smo i povremeno izloženi suncu u ovom periodu trebalo bi da kožu prekrijemo odećom prijatnog materijala i dugih rukava i dugih nogavica, a tome bi trebalo da dodamo i šešir sa širokim obodom, kao i naočare za sunce. One delove tela koji nisu prekriveni materijalom, trebalo bi namazati nekim preparatima za zaštitu od sunca.

Ispravno sunčanje

Opekotine nisu preduslov za tamnjenje tela. Ukoliko imamo želju da pocrnimo nije bitna količina vremena provedena na suncu nego odgovarajući period u toku dana.

Tako je najbolje sunčati se u ranijim prepodnevnim satima, kada sunce nije jako i kada je temperatura prijatnija. Isto tako, u periodu od 17 časova popodne može se postići željeni rezultat – tamnjenje kože, bez straha od opekotina i preterane izloženosti suncu i visokim temperaturama, koje na više načina mogu negativno uticati na telo.

Pozitivni efekti sunca

Većinu ljudi pokreće sunce. Kada je lep dan mnogo više ljudi je raspoloženo, nego kada je kišni dan. Toplota sunca nas pokreće i popravlja raspoloženje, otklanja depresiju i održava normalnim biološki ritam.

Osim toga, zahvaljujući suncu, stvara se vitamin D koji deluje ozitivno na mnoge organe i funkcije organizma. Utiče na formiranje kostiju i zuba, sprečava pojavljivanje rahitisa kod dece, a kod žena u menopauzi i mučkaraca u andropauzi sprečava osteoporozu i osteomalaciju, jer su u ovom periodu kosti lakše lomljive.

Umereno sunčanje može pozitivno uticati na neke hronične bolesti, kao što su kardiovaskularne, maligne, autoimune i infektivne bolesti. Da bi sunce imalo samo pozitivan efekat na organizam, ne bi trebalo izlagati se suncu duže od 15 minuta dnevno.

Uticaj sunca na fizički izgled

Sunce može biti uzrok preranog stvaranja bora, pega i fleka po licu ili drugim delovima tela.

Iako je sunce najjače u toku leta, ipak se bore najviše pojavljuju u proleće, kada se i najbrže stari. Tada su ljudi željni sunca i čim se pojavi lepše vreme – boravi se u prirodi što je duže moguće. Iako nema vrućina niti rizika od opekotina ili sunčanice, ipak sunce i tada deluje negativno na kožu. UVA zraci, koje ne osećamo, uništavaju vlakna kolagena i elastina, što je glavni uzrok nastanka bora.

Međutim, nije samo leto ili proleće period kada dolazi do nastanka bora. O UVA zracima bi trebalo da razmišljamo tokom cele godine, jer oni deluju gotovo podjednako tokom cele godine.

Najosetljivije grupe

Sunce može najviše štetiti zdravlju dece do dve godine, čija je koža još uvek toliko mlada da nije razvila dovoljne zaštitne mehanizme. Takođe, slabizaštitni mehanizmi kože su česti i kod starijih ljudi. Obe ove grupe bi trebalo da se pridržavaju savetu stručnjaka da se ne izlažu suncu duže od 15 minuta dnevno.