Povezane objave

• Hrana koja reguliše holesterol 23/07
• Vodu ne treba piti tokom obroka? 15/08
• Kako da uklopite vreme za sebe u svoj raspored 18/12

Pravilnom ishranom i uz idealno vreme za obroke, može se bez dijeta, doći do željene težine, ali i poboljšati zdravlje. Po zdravlje je vrlo pogubno nepravilno se hraniti, preskakati glavne obroke, uzimati međuobroke sastavljene od industrijske hrane. Hronobiologija se bavi fenomenom kako ljudski organizam funkcioniše u različitim delovima dana, kada pojedinu vrstu hrane telo najbolje može da iskoristi, kao i u koje vreme se nepoželjni elementi skladište.

U jutarnjim časovima luči se hormon kortizol, koji nas razbuđuje, dok njegova koncentracija opada u večernjim satima. Ćelije su uveče   “umorne” i tada počinje da se luči hormon sna. Stručnjaci tvrde da čak 70 odsto dnevnih potreba treba uneti za doručak. Visoko kaloričan obrok mora da bude doručak, koji treba da se pojede do 11 sati, kako bi se ispoštovao biološki ritam tela. U jutarnjim satima telo najlakše topi masne naslage i ako se preskoči doručak, telo će to protumačiti kao signal za uzbunu, pa će zbog gladi čuvati masti, umesto da ih topi.

Za ručak treba uneti najviše belančevina, jer se one sporije vare i duže ćete telo biti sito. Za ručak hronobiolozi preporučuju meso, mleko i mlečne prerađevine, i naravno – dosta povrća!

Večera bi trebalo da se sastoji od belančevina (najbolje riba) i povrća. Nikako se ne sme kombinovati ugljeni hidrati i belančevine. Kombinacija ove dve vrste namirnica (na primer, krompira i mesa) opterećuje želudac, pa će on raditi do jutra, umesto da se noću odmara. Namirnice koje pojedemo u toku noći pretvaraju se u masnoće.

Pankreas luči insulin svaki put dok jedemo. Insulin gura hranu iz krvi u ćelije, a svaki višak hrane taloži kao rezervu masti. Između tri glavna obroka izbegavati bilo kakve grickalice, gazirane sokove… Ukoliko napravimo grešku i popodne presedimo ispred televizora, uz grickalice i čašu gaziranog soka, insulin će se aktivirati i početi da taloži višak hrane u masne ćelije.

Satnica

Konzumiranje hrane samo po sebi zvuči vrlo jednostavno, ali ipak pravimo greške. Važno je znati da je vreme unosa hrane ključno. Prema mišljenju stručnjaka za ishranu, svaki od tri obroka bi trebalo uzimati u određeno vreme, naročito ako želimo da održimo kilažu.

Idealno bi bilo doručkovati oko 30 minuta nakon buđenja, pravo vreme bi bilo 7 sati. Važno je da se ne odlaže doručak i da taj obrok ne bude nakon 10 sati. Prema mišljenju nutricionista pravo vreme za ručak je 12.45 – 13 sati. Pokušati da se napravi razmak od četiri sata između doručka i ručka. Ovaj obrok ne bi smeo da je posle posle 16 časova. Vreme kada bi trebalo da je poslednji obrok u toku dana je 19 časova. Večeru ne bi trebalo da odlažete za kasnije, naročito ne posle 22 sata. Ukoliko večerate neposredno pred spavanje to može da utiče na spavanje i kvalitet sna. Između tog obroka i spavanja bi trebalo da bude razmak od tri sata.

Predlozi za doručak

1. Jaja sa origanom i brze lepinjice (Uz jaja je domaći pindjur, a uz lepinjice puter sa mirođijom. I naravno nekoliko parčića dimljene piletine)

2. Domaći hleb, kajmak i čvarci (Kajmak, kao i pavlaku, ne treba jesti često, a posebno ne u kombinaciji sa čvarcima. Ali jednom u mesec dana se častiti ovakvim doručkom je sasvim u redu)

3. Heljda sa kiselim mlekom, prženom slaninom i semenkama (Staviti semnke po želji, a heljudu kuvati sa vodom 1:3. Uveče je potopiti, ujutru zameniti vodu i kuvati 3 minuta, a zatim poklopiti i sklonite sa vatre. Upije svu vodu u roku od petnaestak minuta. Inače, cele žitaricu su najzdravije i trebalo bi ih jesti makar dva puta nedeljno)

4. Jaja u krugovima luka (Jedan veći luk iseći po sredini i odvojiti dva najveća kruga. Njih staviti u tiganja, a zatim razlijeti jaja)

5. Domaći hleb, kajmak, šunka i paprika

6. Domaći hleb, slanina i sir sa vlašcem

7. Palačinke od integralnog pšeničnog brašna

8. Domaći hleb, domaća pršuta i sir

9. Brze lepinjice, pileća prsa i paprika

10. Topli sendvič s tunjevinom

pročitajte još i šta jesti kako bi bili srećni:

Zadovoljstvo iz prirode: Hrana koja sadrži dopamin