Ogroman porast slučajeva oboljevanja od autoimunih bolesti posledica modernog načina života

Povezane objave

• Ornitolozi otkrili novu vrstu ptice u Srbiji 12/05
• Zašto doživljavamo čuveni deža vi? 11/06
• Fizička aktivnost umanjuje rizik od Alchajmerove bolesti 20/11

Savremeni način ishrane i životni stil uzimaju svoj danak. Naime, povećava se broj ljudi u svetu koji pate od autoimunih bolesti.

Šta to zapravo znači? Imunološki sistem prestaje da razlikuje zdrave ćelije od patogena, tako da napada sopstvene organe i ćelije.

Broj slučajeva oboljevanja od autoimunih bolesti je počeo da raste pre četrdesetak godina, pretežno u razvijenim zapadnim zemljama, ali je ova pošast počela da se širi i na druge regione, što zapravo ne čudi, budući da svet preuzima zapadnjački stil življenja.

U poslednje vreme, beleži se najveći porast broja slučajeva inflamatorne bolesti creva, i to na Bliskom istoku i istočnoj Aziji, gde je ova bolest bila praktično nepoznata.

Neke od najčešćih autoimunih oboljenja su dijabetes tipa 1, multipla skleroza, reumatidni artritis i spomenute inflamatorne bolesti creva. Procena je da broj slučajeva oboljevanja od autoimunih bolesti raste između tri i devet odsto na godišnjem planu.

Šta je uzrok?

Stručnjaci smatraju da su uslovi i stil života ključan faktor. Naša genetika se nije menjala desetinama hiljada godina, što jasno ukazuje da je nešto sa strane odgovorno za vladajuću tendenciju. Kada suzimo grupu mogućih „krivaca“, dolazimo do načina ishrane, odnosno do institucije brze hrane koja je zavladala gotovo čitavim svetom, šireći se prvenstveno iz SAD.

Tu problem predstavlja činjenica što je brza hrana nezdrava, energetski je bogata, ali ne poseduje ključne sastojke neophodne za održavanje našeg zdravlja, kao što su vlakna i vitamini. Poslednjih decenija, nauka je dokazala do koje mere je crevna flora važna za život sisara, a samim tim i nas. Zbir mikroorganizama koje imamo u crevima se naziva mikrobiom, koji je važan za kontrolu različitih telesnih funkcija. Remećenje mikrobioma može da izazove pojavu autoimunih oboljenja, kojih uopšte nije malo, jer ih je do sada registrovano više od stotinu.

Da li ćete ili ne „zapatiti“ neko autoimuno oboljenje zavisi i od genetskih predispozicija. Neko, koliko god da se brzo i nezdravo hrani, neće oboleti. S druge strane, ne može se ništa uraditi na ograničavanju širenja prodavnica i usluga vezanih za brzu hranu i njeno konzumiranje, ali se može podići svest ljudi kroz edukaciju i upoznavanje s mogućim problemima koje ovakav tip ishrane može doneti. Takođe nameće se pitanje šta to neke ljude čini podložnim a druge ne. Za sada preciznog odgovora nema.

Oblast koja nam može pomoći je proučavanje DNK, odnosno pronalaženje i identifikovanje obrazaca među onima koji pate od autoimunih bolesti. Takođe se iznalaze nove, potencijalno korisne terapije, s tim što one moraju biti precizno primenjene na specifične pacijente, što znači da nisu univerzalne. Dakle, imperativ je napravtiti kategorizaciju i sekvenciranje, da bi odgovarajuća terapija bila primenjena na odgovarajućem pacijentu.

Kako u svetu raste broj slučajeva autoimunih oboljenja, tako i potreba za novim lekovima i tretmanima raste. Trenutno je problem što se leče simptomi, ne i uzroci, tako da ne postoje lekovi za autoimuna oboljenja od kojih mahom pate mladi. Samim tim, sve je veći broj ljudi pred kojim su operacije ili terapije koje će morati da primaju doživotno.