Kako smeh utiče na organizam?

19/06/2015, 16:37

Kako smeh utiče na organizam?

Kažu da smeh i radost leče ljude, ali šta o tome misle naučnici? Da li je smeh zaista lekovit?

Svi želimo da verujemo da je smeh jedan od prirodnih lekova koji će na najbolji način uticati na poboljšanje našeg zdravlja. Iako se zbog smeha zaista osećamo bolje, da li to znači i da smo zdraviji?

Postoje testovi koje su stručnjaci radili, a čiji rezultati pokazuju da postoje pozitivni uticaji smeha na organizam.

Prema rečima Majkla Milera, direktora Centra za preventivnu kardiologiju na Univerzitetu “Merilend” u Baltimoru, smeh utiče na lučenje endorfina, čime se održava naš srčani trakt. Lučenjem endorfina, liče se i azotni oksidi koji proširuju krvne sudove i pospešuju protok krvi kroz vene, čime se smanjuje upalni proces, sprečava se zgrušavanje krvi i smanjuje se nivo holesterula u krvi.

Prema tome, smeh predstavlja najbolju zaštitu za naše srce.

Nakon što je profesor Miler 2005. godine sproveo testiranje gde je uzorak krvi dalo 20 volontera nakon što su pogledali komičan film i dramu. Iako se krvni pritisak onih koji su gledali dramu znatno smanjio, volonterima koji su pogledali komediju prokrvljenost se povećala za 22 odsto. S obzirom na to da gledanje drame često smiruje organizam (zbog čega dolazi i do sniženog krvnog pritiska), gledanje komedije, odnosno smejanje ipak pozitivnije utiče na organizam, jer je jako bitan doar protok krvi kroz vene.

Najbolji smeh je onaj koji vas dovodi do suza“, rekao je Miler.

Povećanje protoka krvi može biti posledica fizičke aktivnosti, pa se zbog toga preporučuje svakodnevno vežbanje od pola sata ili smejanje u trajanju od 15 minuta. Na ova dva načina doći ćete do istih rezultata – poboljšanja opšteg zdravlja tela.

Pored pozitivnog uticaja smeha na krvotok i srčani trakt, dokazano je i da smeh povoljno utiče i na imunološki sistem. Do ovog zaključka je došla Meri Benet sa Univerziteta u zapadnom Kentakiju, koja se bavila istraživanjem ove oblasti ljudskog zdravlja.

Prema njenoj studiji, u kojoj je učestvovale 33 žene, one žene koje su se često smejale i to naglas, lakše su se borile sa svojim oboljenjima. Meri Benet je pored toga zaključila da malo ljudi ozbiljno shvata smeh i njegovu delotvornost.

U svakom slučaju, iako ne postoje konkretni naučni zaključci, smeh predstavlja terapeutsko dejstvo koje nema zamenu.

19/06/2015, 16:37

Pretraga

_Edukacija_300x250px
baner-edukacija