Zova: Drvo vila i đavola

Povezane objave

• Odakle potiče ljudska svest? 04/06
• Jede vam se slatko ili slano? Evo šta vam telo poručuje! 28/08
• Preskakanje konopca ili trčanje: šta troši više kalorija? 28/01

Sambucus nigra, odnosno zova ili bazga je samonikli grm i stablo visine od tri do 10 metara. Krase je sitni žućkastobeli cvetovi, koji su najizraženiji od aprila do juna. Nakon cvetanja na mestima gde je on bio formiraju se plodovi u vidu zelenih bobica, koje u avgustu sazrevaju i bivaju crne.

Zova se koristi za lečenje prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, kijavice, olakšava disanje, koristi se u početnoj fazi tuberkuloze, šećerne bolesti, ali i kod svih reumatskih oboljenja. Ova evropska biljka raste širom sveta i za nju se vezane mnoge legende. Pa prema jednoj, stari Prusi su verovali da njihov bog Kait živi pod  zovom, a u Tirolu se zova sadila na groblju. Ako bi drvo procvetalo sledeće godine, verovalo se da je duša pokojnika otišla u raj.

pročitajte još i: Zraci Sunca u cvetu drveta ljubavi

Na ovim prostorima zovi su pripisivane mnoge magijske moći. Verovalo se da je sveto, ali i demonsko drvo. Legenda kaže da su u krošnjama zove živele vile. Pa ukoliko bi neko posekao stablo, pratila bi ga loša sreća. S druge strane, pojedini bi zovu sadili u blizini štala i obora kao zaštita od zlih sila i veštica. Isto tako, verovalo se da nije dobro zaspati ispod zove, jer opojni mirisi biljke mogu da “izokrenu svest”. Paori su verovali da na mestu gde raste zova ima podzemnih voda, te bi na tom mestu trebalo kopati bunare.

Lekovitosti

Studija objavljena u “Journal of Alternative Complemantary Medicine”, navodi da je dokazano delovanje zove kod influence tipa B (grip). Naime, pacijenti koji su koristili ekstrakt zove mnogo su se brže oporavili od onih koji nisu uzimali tu terapiju. Kod 93 odsto pacijenata, korisnika ekstrakta, u roku od dva dana simptomi bolesti su nestali, dok je kod ostalih oporavak trajao šest dana.

Cvjetovi zove bogati su eteričnim uljima u kojem ima flavonoida, glikozida, hlorogenske kiseline, tanina i pektina, dok plod sadrži glikozide, tanine, malo eteričnog ulja, šećer, voćne kiseline i vitamin C. Svi dijelovi biljke bogati su gvožđem, natrijumom i kalijumom.

možda vas zanima i: Pravilno sakupljanje lekovitog bilja

Čaj od zove stimuliše rad znojnih žlezda, naročito kada se kombinuje s lipom. Podstiče mokrenje, leči neuralgiju i išijas. U kombinaciji sa kamilicom, lipom i korom vrbe ublažava upale gornjih disajnih puteva. Listovi zove su otrovni i nisu jestivi, kao i plodovi dok, posebno dok su zeleni i to zbog otrovnog glikozida. Plodovi se mogu koristiti tek kada sazru i prođu termičku obradu. Od njih se mogu praviti džemovi i marmelade.

U svetu

*U kineskoj tradicionalnoj medicini od zove se pravi vino, koje kasnije kao lek protiv reume i traumatoloških povreda.

*U Nemačkoj od cvetova i sa plodovima zove prave jogurt, a u Italiji i Austriji cvetovi biljke se kuvaju ili prže i uz šećer i cimet služe kao deserti.

*Od grana zove se u Slovačkoj prave flaute/ frule, a sličan instrument se pravi i u Mađarskoj.

*Ranije su paori vezivali zovu konjima za rep, jer njen miris tera muve.

*Tokom hladnih dana, posebno zime, na osušenom stablu zove stvaraju se gljive – Judino uho (Auricularia auricula-judae), a koja je jako lekovita. Poboljšava krvotok i pomaže kod krvarenja, ali i smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi.

Recepti

Sirup

Procvetale cvetove otkinute sa peteljki potopiti u vodu (litar prokuvane i ohlađene vode staviti 20 cvetova). Potopljene cvetove ostaviti da odstoje 24 sata pa procediti ih kroz gazu i dodati 700 gr šećera, jedan limun i limuntus. I opet sve to ostaviti da odstoji još 24 sata. S vremena na vreme promešati kako bi se šećer otopio, a toga preliti u flaše. Sirup može da stoji oko godinu dana i razblažuje se sa vodom.

Džem

Potrebno: 1 kg zrelih bobica, 700 ml vode, 1 kg šećera, 1 kašika limunovog soka, 1 kašičica mlevenog cimeta.

Priprema: Bobice oprati i kuvati dok ne omekšaju. Zatim ih ispasirati  i procediti. Prokuvati vodu i šećer, pa dodati proceđen sok od bobica. Kuvati još 45 minuta. Nakon počne masa da se zgušnjava, dodati limunov sok i cimet i još par minuta krčkati. Tako vruću masu sipeti u čiste tegle i dobro ih zatvoriti.

Pohovana zova

Masa za pohovanje: 7 kašika brašna, 1 dl piva, 2 žumanceta, sneg od dva belanceta i so. Napraviti masu od sastojaka pa oprane i osušene cvetove zove uvaljati, najpre, u brašno, a potom u  pripremljeno testo za pohovanje. Pržiti ih na vrelom ulju. Može se jesti i slano i kao slatko jelo i u tom slučaju posuti ih šećerom u prahu.